Kakav je položaj žena u Zaječaru? Koliko njih je zaposleno, a koliko žena je zainteresovano za učeće u političkom i javnom životu? Sa kakvim se sve problemima suočavaju u gradu na istoku Srbije? Ovo su samo neke od tema o kojima se govorilo na javnoj diskusiji „Koji su izazovi i mogućnosti za žene u Zaječaru?“, koju je organizovala Zaječarska inicijativa u Omladinskom centru u Zaječaru.
Učesnicima događaja obratile su se Marija Sebić, aktivistkinja; Dragana Rašić, profesorka sociologije i odbornica u zaječarskom parlamentu i Svetlana Mihajlović, načelnica Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju i planiranje karijere u NSZ Filijala Zaječar.
Aktivistiknja Marija Sebić govorila je o različitim projektima koji pružaju podršku devojkama i devojčicama u Zaječaru, kako bi realizovale razne aktivnosti.
“Godinama unazad radim na različitim projektima, koje podržavaju devojčice i devojke u njihovim različitim aktivnostima. Trenutno radimo na projektu “Ženski potpis” – promocija žena u nauci, a prošle godine u saradnji sa Zaječarskom inicijativom radili smo program “Žensko ogledalo” gde smo promovisali stvaralaštvo devojčica i devojaka u Zaječaru kroz slikarstvo, fotografiju i sport. Takođe, radili smo i predstavu “Pogrešno upisane” koja se bavila položajem zaboravljenih žena, naučnica ili umetnica. Realizovali smo i projekat “Mogu da neću” koji se ticao vršnjačkog nasilja u vezama, kao i “Femoviziju” – različite oblike stvaralaštva za devojčice” rekla je Marija Sebić, aktivistkinja.
Profesorka sociologije i odbornica u zaječarskom parlamentu Dragana Rašić istakla je da je u današnje vreme veoma bitno da žena uzme učešće u političkom i javnom životu, kao i da je od velike važnosti da se bori za svoje interese.
“Što se tiče žena u procesu odlučivanja i žena koje učestvuju u političkom životu, činjenica je da se poslednjih godina ta situacija znatno popravlja. Žene sve više učestvuju u javnoj sferi delovanja, a ne samo u porodičnoj kako je to nekada bilo. Trenutno 30% žena učestvuje u politici sa tendecijom povećanja ka 40%, što u lokalnom ili republičkom parlamentu. Kao neko ko učestvuje u politici, ja bih primenila Finski model, jer u Finskoj jednak broj žena i muškaraca učestvuje u donošenju državnih odluka. To predstavlja jedan prirodan način preraspodele moći i učestvovanje jednakog broja i žena i muškaraca”, istakla je Dragana Rašić.
Načelnica Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju i planiranje karijere u NSZ Filijala Zaječar Svetlana Mihajlović upoznala je učesnike skupa sa brojem žena koje su zaposlene na teritoriji Zaječara.
“U programe aktivne politike zapošljavanja što se tiče finansijske podrške na području Zaječara ukupno je 400 lica, od kojih je 187 ili 46% žena. Kod programa samozapošljavanja od 27 lica, 11 lica je ženskog pola ili 40,7%. U kategoriji teže zapošljivih od 20 lica, bilo je 16 žena ili 80%. Kod teže zapošljivih po APS-u (Akcionom planu zapošljavanja) bilo je po 50%. Što se tiče javnih radova na republičkom nivou od 57 lica, ženskog pola je 19 ukupno ili 33%. Kada je reč o sufinansiranju od 196 lica, 82 su žene ili 41,8%. U kategoriji stručne prakse finansirane na republičkom nivou, uključena su 94 lica, od toga 56 žena ili 59,6%”, kaže Svetlana Mihajlović.
“Bitno je da postoji mesto gde može da se otvoreno priča o najrazličitijim temama. Ovo je prva u nizu od nekoliko javnih rasprava koje će organizovati Zaječarska inicijativa. Organizovaćemo diskusije o temama koje smatramo da su bitne za stanovnike Zaječara. Kroz istraživanje “Vitalni znaci” obradili smo ukupno 12 tema, a neke od njih su: zdravlje, obrazovanje, lokalna ekonomija”, rekao je Danko Nikolić iz Zaječarske inicijative.
Do kraja godine Zaječarska inicijativa realizovaće još četiri javne rasprave: o pitanju bezbednosti, zdravlja, ekonomskom položaju Zaječaraca, kao i diskusija na temu kvaliteta života građana Zaječara.
K.M.
