Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetog proroka Jeremije, svetitelja koji je živeo šest vekova pre Hrista.
U našem narodu, ovaj praznik se posebno poštuje, a za njega se vezuju brojni zanimljivi običaji i narodna verovanja, prvenstveno usmerena na zaštitu domaćinstva od zmija otrovnica.
Ko je bio prorok Jeremija?
Sveti prorok Jeremija je svoju službu započeo veoma rano, u svojoj 15. godini života. Zbog svojih proročanstava često je bio u nemilosti vlasti, proganjan i zatvaran, ali je uživao veliko poštovanje onih koji su verovali u njegove reči. Prorokovao je o stradanju Gospoda Hrista, kao i o propasti Judejskog carstva, što se i obistinilo.
Tragično je stradao u Misiru, gde su ga kamenovali sunarodnici kojima je prorokovao propast idola. Mnogo godina kasnije, Aleksandar Makedonski je posetio njegov grob i preneo njegove mošti u Aleksandriju, gde su duboko poštovane.
„Jeremija u polje, a sve zmije u more“
Glavna obeležja današnjeg praznika su rituali za odbranu od gmizavaca koji se u ovom periodu godine bude. Prema starom običaju, neko iz kuće treba da porani, uzme metalni tiganj ili šerpu i, lupajući u njih, ponavlja: „Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela“.
Veruje se da zmije neće smeti da se približe onoliko daleko koliko se čuje buka tiganja i pesma ukućana.
Šta danas ne bi trebalo raditi?
Narodna verovanja propisuju i određene zabrane kako se ne bi „prizivala nesreća“ ili zmije tokom leta:
- Ne otvarajte britve i noževe: Veruje se da će na onoga ko danas otvori britvu cele godine „trčati“ zmije.
- Izbegavajte iglu i konac: Rad sa ovim alatima je strogo zabranjen.
- Pazite na pertle: Treba voditi računa da se za vama ne vuče odvezana pertla ili končić, jer se veruje da bi se na isti način tako mogle vući i zmije za čovekom.
- Češljanje: Stariji meštani u nekim krajevima veruju da se danas ne valja češljati, kako se ne bi izazivali gmizavci.
Ovaj dan je prilika da se podsetimo hrišćanskih vrlina, ali i da sačuvamo deo bogate narodne tradicije koja se vekovima prenosi s kolena na koleno u Timočkoj Krajini.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
