SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA – U subotu, 27. septembra, proslavlja se Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta, poznato i kao jesenji Krstovdan, uspomena na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti.
Krstovdan je crveno slovo u kalendaru i vernici taj dan poste, a mnogi jedu samo hleb i grožđe. U narodu je ukorenjena izreka: „Ko se krstom krsti, za Krstovdan posti“.
Prema predanju, 326. godine carica Jelena je tokom posete Palestini pronašla krst, a patrijarh Makarije ga je potom pred okupljenim narodom uzdigao. Istovremeno, praznik obeležava i povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim, gde je bio čuvan do 614. godine.
Krstovdan se slavi dva puta godišnje – jesenji 27. septembra i zimski 18. januara. Po narodnom verovanju, oblačno vreme na Krstovdan znači bogatu zimu, a sunčano i suvo – narednu godinu bez padavina.
Na jesenji Krstovdan bere se i posvećuje bosiljak, koji se veruje da uklanja negativnu energiju. Za razliku od drugih crvenih dana, na Krstovdan je poželjno srediti kuću i pripremiti je za zimu – u suprotnom, veruje se da će sve ići „naopako“ cele godine.
