Miholjdan se obeležava 12. oktobra kao praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku i označava početak prave jeseni. Po narodnom verovanju, na ovaj dan se ne rade kućni poslovi, a rođeni na Miholjdan smatraju se blagoslovenima i srećnima.
Zbog čestih pustinjačkih usamljivanja nazvan je Otšelnik, a narod ga zove Sveti Miholj, po kome praznik i nosi ime.
Još za života bio je poštovan kao uzor hrišćanske vere i monaških vrlina. Bežeći od slave, povlačio se u pustinju, ali su ga ljudi i tamo pronalazili tražeći blagoslov, isceljenje i duhovni savet. Upokojio se u 109. godini života.
Po narodnom predanju, tek nakon Miholjdana nastupa prava jesen. Kada su dani još topli, kao ove godine, to se vreme naziva Miholjsko leto.
U našem narodu veruje se da su ljudi rođeni na ovaj dan posebno nadareni, blagosloveni i srećni u životu. Miholjdan je crveno slovo u crkvenom kalendaru i praznuje se sa poštovanjem.
Prema običajima, na Miholjdan se ne rade kućni poslovi, ali se preporučuje da se završe svi radovi napolju – u bašti, dvorištu, na njivi. Praznik se obeležava vašarima, zavetinama, preslavama i litijama, a mnoge porodice ga slave kao krsnu slavu.
Miholjdan je i duhovni podsetnik na smirenje, zahvalnost i pripremu za zimu. U vremenu kada se priroda menja, ovaj dan poziva na unutrašnji mir i sabranost.
