Antibiotici su jedno od najvećih otkrića moderne medicine – zahvaljujući njima spaseni su milioni života. Ipak, sve češće čujemo upozorenja stručnjaka da nam preti tiha pandemija – antimikrobna rezistencija.
Kako deluju antibiotici?
Antibiotici uništavaju bakterije (baktericidno) ili zaustavljaju njihov rast i razmnožavanje (bakteriostatski). Njihovi mehanizmi delovanja su različiti: od inhibicije sinteze ćelijskog zida i proteina, preko blokiranja sinteze nukleinskih kiselina, pa sve do ometanja metabolizma folata.
Rezistencija – najveća pretnja 21. veka
Rezistencija znači da bakterije postaju otporne na antibiotike. To se dešava zbog:
- enzimskog razlaganja leka,
- promena u strukturi ribozoma,
- smanjene propustljivosti ćelijske membrane,
- izmene enzima ili metaboličkih puteva.
Neke bakterije su urođeno rezistentne – nemaju ciljne strukture za lek. Međutim, najveći problem je brz prenos rezistencije putem plazmida i transpozona, što omogućava širenje među različitim vrstama bakterija.
Antibiogram – vodič ka pravoj terapiji
Antibiogram je laboratorijsko testiranje osetljivosti bakterija na antibiotike. Rezultati se označavaju kao:
S (senzitivan),
I (intermedijaran),
R (rezistentan).
Na ovaj način lekar bira najefikasniji lek i izbegava bespotrebnu upotrebu antibiotika.
Zašto nastaje rezistencija?
Najveći krivci su:
- korišćenje antibiotika kod virusnih infekcija (grip, prehlada),
- preventivna primena kod životinja,
- nekontrolisana upotreba u poljoprivredi i medicini.
Rezistentne bakterije mogu se naći svuda – u ljudima, životinjama, vodi, zemlji i vazduhu.
Kako sprečiti širenje rezistencije?
Antibiotik se uzima samo kada ga lekar propiše,
Završava se cela terapija, čak i kada simptomi nestanu,
Radi se mikrobiološka dijagnostika (bris, urinokultura, sputum, koprokultura) kako bi se pronašao pravi uzročnik bolesti.
U primarnoj zdravstvenoj zaštiti čak 80-90% antibiotika koristi se za respiratorne infekcije koje su često virusnog porekla – što znači da antibiotici tu uopšte ne pomažu!
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da će, ukoliko se ovakav trend nastavi, u narednim decenijama jednostavne infekcije ponovo postati smrtonosne.
Dakle, sledeći put kada posegnete za antibiotikom – zapamtite: on nije lek za sve i njegova moć nije neiscrpna.
