Naslovna Društvo Pravoslavni vernici 27. septembra proslavljaju Krstovdan!!!

Pravoslavni vernici 27. septembra proslavljaju Krstovdan!!!

Obilazeći Svetu Zemlju, sv. carica Jelena rešila je da potraži časni Krst Hristov. Jedini koji je znao mesto gde je Krst, bio je starac Jevrejin, po imenu Juda, koji je izjavio da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koga podiže na Golgoti car Adrijan.

16
ilustracija/pixabay.com

VOZDVIŽENJE ČASNOG KRSTA – KRSTOVDAN je veliki nepokretni praznik koji se slavi dva puta tokom godine, po novom kalendaru 18. januara i 27. septembra.

Krstovdan predstavlja praznovanje dva praznika u vezi sa Časnim Krstom Hristovim: prvo pronalazak Časnog Krsta na Golgoti, i drugo povratak Časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim, piše pravoslavnikalendar.iz.rs.

Obilazeći Svetu Zemlju, sv. carica Jelena rešila je da potraži časni Krst Hristov. Jedini koji je znao mesto gde je Krst, bio je starac Jevrejin, po imenu Juda, koji je izjavio da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koga podiže na Golgoti car Adrijan.

Carica naredi, te porušiše taj idolski hram, pa kopajući u dubinu nađoše tri krsta. Dok carica beše u nedoumici, kako da raspozna Krst Hristov, prolažaše mimo toga mesta pratnja sa mrtvacem. Tada patrijarh Makarije reče, da stave na mrtvaca redom jedan po jedan krst. Kada staviše prvi i drugi krst, mrtvac ležaše nepromenjeno.

A kada staviše na njega treći krst, mrtvac ožive. Po tome poznaše, da je to časni i životvorni Krst Hristov.

Staviše ga po tom i na jednu bolesnu ženu, i žena ozdravi. Tada patrijarh uzdiže krst, da ga sav narod vidi, a narod sa suzama pevaše: Gospode pomiluj!

Carica Jelena napravi kovčeg od srebra i položi u njega časni Krst. Međutim, car Hozroj osvojivši Jerusalim, odvede narod u ropstvo i odnese Krst Gospodnji u Persiju. U Persiji Krst je ležao 14 godina. 628. god. car grčki Iraklije pobedi Hozroja i sa slavom povrati Krst u Jerusalim. Ušavši u grad car Iraklije nošaše Krst na svojim leđima. No na jedanput stade car i ne mogaše ni koraka kročiti. Patrijarh Zaharija vide anđela, koji sprečavaše caru da u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je Gospod, bos i ponižen, hodao. To viđenje objavi patrijarh caru. Tada se car svuče, pa u bednoj odeći i bosonog uze Krst, iznese ga na Golgotu, i položi u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta.

Evo šta je dobro uraditi na Krstovdan:

Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj nastao je u stara vremena jer su se na današnji dan isplaćivali radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra).

Na ovaj dan važi pravilo strogog posta, samo na hlebu i vodi, dok je hrana životinjskog porekla strogo zabranjena, a dozvoljeno je jesti i grožđe.

Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu, a veruje se da oni koji ne rade na današnji dan bilo koji od poslova u kući neće imati sreće cele godine.

Postoje i običaji da se na ovaj dan bere i posvećuje bosiljak.

Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna, ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime. Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu. Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu, posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar. Septembarska kiša – zlato njivama, otrov vinogradima.

- mesto za reklamu -
IZVORpravoslavnikalendar.iz.rs