UBIO 9 LJUDI ZA SAT VREMENA, A DANAS JE U BOLNICI: Evo gde je i šta radi monstrum iz Jabukovca tačno 19 godina nakon najjezivijeg pokolja u istočnoj Srbiji
Tačno pre 19 godina, 27. jula 2007. godine, mirno vlaško selo Jabukovac kod Negotina preko noći je postalo simbol nezapamćenog horora. Navršava se dve decenije od krvavog pohoda. Tridesetdevetogodišnji gastarbajter Nikola Radosavljević za samo sat vremena zavio je selo u crno. Usmrtio je devetoro ljudi. Meštani i dalje nose neizbrisive ožiljke. Žive u senci tragedije koja je potresla celu istočnu Srbiju.
Skok u bunar i „mađije“ koje su pokrenule pokolj
Sve je počelo u porodičnoj kući. Prethodila je brutalna svađa i prebijanje supruge Jelene. Radosavljević je bio ubeđen da su mu bačene mađije. Mislio je da mu neko radi o glavi. U pomračenju uma prvo je skočio u duboki bunar. Iz njega se sam izvukao. Umesto da mu neko pruži pomoć, obmotao je crveni konac oko ruke kao zaštitu. Zgrabio je lovačku pušku i redenike municije. Krenuo je u smrtonosnu šetnju Ulicom Albanske spomenice.
Prve žrtve bile su njegove prve komšije. To su bili Veljko Đorđević, njegov mladi sin Dragan i tašta Marina. Rafal sa sprata njihove kuće označio je početak pakla. Ubica je potom hladnokrvno išao od praga do praga. Branislava Borongića i njegovu suprugu Draginju usmrtio je na kućnom pragu. Kada je naišao na stariju ženu, na vlaškom jeziku ju je pitao da li se bavi magijom. Ona je u strahu odgovorila odrično. Zbog toga joj je poštedeo život.
Među žrtvama našao se i petnaestogodišnji Srđan Bađikić. Kada je dečak pao, njegov otac Siniša pritrčao je da ga spasi. Pomahnitali ubica ga je hladnokrvno pokosio. Rafali su se nizali. Meštani su u neverici shvatali da je njihov komšija postao hodajuća smrt.
Pohod prekinut kod porodične grobnice
Krvavi pir okončan je tokom noći. Policija je opkolila groblje na kojem je Radosavljević pokušao samoubistvo. Specijalne jedinice su ga savladale. Rane koje je ostavio za sobom nisu zarasle ni dve decenije kasnije. Veštačenjem je utvrđeno da je bolovao od akutne paranoidne psihoze. Zbog toga nikada nije završio iza klasičnih zatvorskih rešetaka. Smešten je u Specijalnu bolnicu za psihijatrijske bolesti u Gornjoj Toponici. Tamo se i danas nalazi pod stalnim nadzorom.
„Čim kažemo odakle smo, ljudi nas gledaju drugačije“
Devetnaest godina nakon stravičnog zločina, Jabukovac i dalje nosi težak teret. Kuća Nikole Radosavljevića zarasla je u korov. Deca mu se nikada nisu vratila. Ulice sela pamte svaki detalj tog kobnog dana. Meštani kažu da je najteže nositi stid. Tu je i etiketiranje spolja koje ni posle toliko vremena ne prestaje.
Čim kažemo da smo iz Jabukovca, primetim da se ljudima promeni pogled. Odmah nas gledaju drugačije. Kao da je celo selo ostalo upamćeno samo po tome. Zaboravljaju se vredni domaćini, tradicija i naša vlaška kultura, svedoče žitelji ovog kraja. Podsećaju da su rane iz 2007. godine, uz kasniju tragediju iz 2019. u zaseoku Velja Vratne, ostavile trajnu senku na ovo podneblje.
Dok se na današnji godišnji pomen imena stradalih ponovo izgovaraju u tišini, Jabukovac se i dalje grčevito bori. Želi da ga istorija ne pamti isključivo po danu kada je pakao sišao na zemlju. Pamti se po životu koji je, uprkos svemu, morao da se nastavi.
