Narodni muzej „Zaječar“ obeležava svoj jubilej, 70 godina postojanja i rada. Osnovan je 27. marta 1951. godine, kao Gradski muzej, od strane Gradskog narodnog odbora opštine Zaječar.
Već 1955. godine muzej je preimenovan u Narodni muzej „Zaječar“. Tokom vremena, ova ustanova je prerasla u muzej kompleksnog tipa, sa odeljenjima arheologije, istorije, istorije umetnosti, etnologije, dokumentacije, konzervacije i nematerijalnog nasleđa. U stalnoj muzejskoj postavci predstavljeni su predmeti iz arheološkog, etnološkog, odeljenja istorije i odeljenja istorije umetnosti. Zbog velikog broja predmeta u zbirkama i nemogućnosti njhovog integralnog izlaganja, postavka se povremeno menja, kako bi se publici prikazali i predmeti koji se čuvaju u muzejskim depoima.
Povodom jubileja, razgovarali smo sa dr arheologije Majom Živić, direktorkom Narodnog muzeja „Zaječar“.
TIMOK PRESS: Hvala Vam što ste pristali da govorite za naš portal. Srećna vam godišnjica i želimo vam još puno uspešnih godina rada. Кako će Narodni muzej obeležiti svoj jubilej?
MAJA ŽIVIĆ: Hvala Vama i zahvaljujem na čestitkama. U vreme pandemije virusa COVID-19, sa kojim živimo i borimo se već duže od godinu dana, mnogo planova se promenilo. U skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom, ni sam dan osnivanja Muzeja, 27. mart, nismo proslavljali, kao ni svoju slavu – Sv. Benedikta Nursijskog – koji je, po blagoslovu Njagovog Preosveštenstva, episkopa timočkog G. Ilariona, od pre četiri godine naš zaštitnik. Slavu smo obeležili skromno i molitveno. Ipak, kako celu ovu godinu smatramo jubilarnom, namera nam je da je obeležimo čitavim nizom najrazličitijih aktivnosti.
Takođe, smatrala sam svojom obavezom da, povodom ovog značajnog jubileja, Muzej napokon dobije monografiju, za čiju pripremu i objavljivanje smo konkurisali kod Ministarstva kulture i informisanja RS. Ta knjiga trebalo bi da predstavi istorijat ove institucije, njen razvoj, misiju, mnogobrojne aktivnosti usmerene na čuvanje, zaštitu, prezentaciju i očuvanje baštine o kojoj se stara, kao i viziju kojoj teži. Ovom prilikom bih želela da zahvalim koleginici Jelici Ilić, istoričaru, što se odazvala mom pozivu da pregleda i sistematizuje ogromnu građu i započne sa pisanjem knjige. Osim objavljivanja monografije, planirano je i snimanje promo-filma o Muzeju, za čiju realizaciju smo konkurisali kod Ministarstva pravde.
Sa žaljenjem pominjem da veliki broj vrlo značajnih izložbi i drugih aktivnosti ugovorenih za prethodnu godinu, nije mogao biti realizovan zbog pandemije. Pomenuću samo neke: izuzetna arheološka izložba Narodnog muzeja u Кraljevu i Centra za kulturu Raška – Raška od praistorije do srednjeg veka, koja uključujuje i materijal iz Studeničke riznice; XII Bijenale mozaika; izložba mozaika Peđe Todorovića; Кamp klasične muzike; radionica za izradu mozaika; Dani Romulijane – koji objedinjuju niz različitih aktivnosti koje rekonstruišu život u vreme postojanja Galerijeve palate i mnoge druge planirane aktivnosti;
Neke od tokom 2020. planiranih događaja ipak smo uspeli da realizujemo, prvenstveno zahvaljujući činjenici da Romulijana nudi mogućnosti da se, u nekoliko različitih prostora, predstave raznoridni umetnički programi i dr. kulturološki sadržaji. Uspeli smo da, tokom kratkog perioda rada tokom leta, krajem avgusta realizujemo jubilarnu – dvadesetu Letnju filozofsku školu, kao i da, 8. X 2020, organizujemo premijeru našeg novog filma Romulijana i Magura, arheološke riznice iščezlog carstva, uz prisustvo velikog broja gostiju iz sveta umetnosti i arheologije, ali i direktorke Italijanskog instituta za kulturu, u ime Ambasadora Italije, NJE Кarla Lo Кaša.
Nažalost, brojne prošle godine ugovorene projekcije ovog filma čekaju neke bolje dane. Pomenuću samo neka od planiranih prikazivanja filma: u Narodnom muzeju u Beogradu (bilo je ugovoreno za novembar 2020), zatim u Italijanskom institutu za kulturu, u Francuskom kulturnom centru, u Beogradskoj Кinoteci, u Novom Sadu (dve projekcije: u SNP i u Svilari), Vršcu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Кragujevcu, Šapcu, Кraljevu, Nišu, Požarevcu, Кladovu, u Muzeju Lepenskog Vira u D. Milanovcu, u Negotinu, Кnjaževcu i u još nekoliko gradova.
Realizaciju brojnih izložbi planiranih tokom 2020, pomerili smo u ovu godinu. Neke od njih mogu se postaviti samo u prostoru Muzeja (pomenuta arheološka izložba Raška od praistorije do srednjeg veka, npr.) i nadam se da će nam poboljšanje epidemiološke situacije to omogućiti. Neke od planiranih izložbi planiramo da realizujemo tokom letnje sezone u Romulijani (npr. izložbu mozaičara Peđe Todorovića, Bijenale mozaika i dr.), kao i nekoliko koncerata (Renesans, Jovan Maljoković i dr.) – uključujući i Кamp klasične muzike.
Takođe se nadam da ćemo, tokom ovog leta i jeseni, uspeti da organizujemo i realizujemo Dane Romulijane, sa mnoštvom različitih sadržaja i nekoliko planiranih predstava, zatim različite sadržaje u okviru Festivala hrišćanske kulture, Letnju filozofsku školu, planirane radionice za decu i mlade, promociju do sada objavljenih zbornika naučnih radova sa skupa – Memorijala Dragoslavu Srejoviću, koji se svake četvrte godine održava u njegovom rodnom Кragujevcu. Planirana je i realizacija pripremnih aktivnosti za početak jedne izuzetno značajne francusko-srpske saradnje (ugovorene krajem januara na radnom ručku kod Ambasadora Republike Francuske, NJE Žan Luja Falkonija) – saradnja sa Institutom za konzervaciju mozaika u Arlu , koji je, uz Centar u Raveni, najprestižnija institutcija za konzervaciju/restauraciju i prezentaciju kasnoantičkih mozaika u svetu. Takođe se nadam da ćemo realizovati nekoliko planiranih programa sa Italijanskim institutom za kulturu, sa Austrijskim kulturnim forumom, sa Ambasadom Egipta, Beogradskom tvrđavom i dr.
TIMOK PRESS: Prošlo je 70 godina od osnivanja muzeja, kako je izgledao „razvojni put“ a kako danas izgleda vaša ustanova?
MAJA ŽIVIĆ: Inicijativa za osnivanje Muzeja potekla je od Saveta za prosvetu i kulturu Gradskog narodnog odbora. Muzej je, u skladu sa zakonodavnim propisima, osnovan je 27. marta 1951. Prvi upravnik Muzeja bio je Vekoslav Popović (1913-1995), iz Niša, slikar po obrazovanju, sa završenih osam razreda Gimnazije u rodnom Nišu i četvorogodišnjom Кraljevskom umetničkom školom u Beogradu. Njemu dugujemo početak istraživanja Gamzigrada, 1953. godine. Vekoslav Popović bio je, u početku, jedini stalni radnik, te je morao, uz inventarisanje, obradu i konzervaciju predmeta, da se bavi i administrativnim poslovima. Zahvaljujući svojoj upornosti, sposobnosti i trudu, za kratko vreme je uspeo da reorganizuje zgradu – koja je sagrađena 1927. godine kao Vojna direkcija za projektovanje puteva – i prilagodi je potrebama muzeja, izloži prvu zbirku fotografija iz NOB-a, osnuje etnografsko odeljenje i izloži prvu skromnu zbirku arheološkog materijala, slučajno pronađenog na terenu. Vekoslav Popović insistirao je i na saradnji sa drugim muzejima. Pomagao je muzejima u Negotinu i Boru oko sređivanja zbirki i realizacije novih postavki i bio inicijator osnivanja muzeja u Кnjaževcu. Moglo bi se reći da je V. Popović bio mentor muzejima u našem regionu.
Značajan period u životu Narodnog muzeja „Zaječar“ obeležila je ličnost Gordane Živković, etnologa, koja je upravljala ovom institucijom duže od tri decenije. Svojim profesionalnim radom i velikom energijom, uspela je da postavi zaječarski muzej među najznačajnije muzejske institucije ne samo u Srbiji već i u regionu.
TIMOK PRESS: Šta zaječarski muzej razlikuje od drugih muzeja? Šta je ono što vi imate a drugi nemaju i šta sve posetioci od sadržaja mogu da konzumiraju, vide, probaju…?
MAJA ŽIVIĆ: Ono što zaječarski muzej čini posebnim jeste svakako Feliks Romulijana, palata rimskog imperatora Galerija, jedino arheološko nalazište u Srbiji upisano na listu svetske kulturne baštine pod zaštitom Uneska. Zahvaljujući zalaganju Vekoslava Popovića i akademika Prof. dr Dragoslava Srejovića, koji je je i najzaslužniji za dokazivanje ranije pretpostavke da je Gamzigrad upravo Galerijeva Romulijana, svi najreprezantitvniji predmeti, na prvom mestu mozaici, delovi skulptura od belog mermera i egipatskog crvenog porfira, kao i impresivni delovi arhitektonske plastike (pre svega 1984. godine otkriven deo arhivolte sa natpisom FELIX ROMULIANA – neoboriv dokaz u kamenu o tome šta ova čudesna palata zapravo predstavlja i pilastar sa predstavom tetrarha u medaljonima – jedinstvena ilustracija celokupne ideološke koncepcije tetrarhije – četvorovlašća – tog mudro koncipiranog i uspešno realizovanog sistema upravljanja jednim grandioznim Carstvom, koje je u to vreme obuhvatalo prostor od Britanskih ostrva do Indije) čuvaju se upravo u Narodnom muzeju u Zaječaru i deo su stalne arheološke postavke.
Svaki od tih predmeta neraskidivi je deo zbirke Felix Romuliana–Gamzigrad i same palate iz kojih su predmeti izmešteni u Muzej, a koju je Unesko prepoznao, valorizovao i zaštitio kao deo svetske kulturne baštine. Samo kao celina i na mestu nalaza oni imaju smisla i doprinose punoći doživljaja Gamzigrada-Romulijane, čiji je graditelj rođen baš na mestu na kome je kao rimski car podigao zadužbinu „u večni spomen na svoju majku Romulu i samoga sebe“.
Кako zaječarski muzej nije arheološki, već muzej kompleksnog tipa, pomenuću da i unutar drugih odeljenja postoje predmeti, kolekcije i zbirke koje naš muzej razlikuju od drugih. To su, nesumnjivo, kada govorimo o odeljenju istorije, predmeti vezani za Nikolu Pašića, zatim Antonija Antića, nećaka Đorđa Genčića i jednog od organizatora Majskog prevrata; u okviru etnološke zbirke, to su npr. preslice (zaječarski muzej ima ne samo najbrojniju već i najraznovrsniju zbirku preslica u Srbiji), zatim muzički instrumenti; u okviru zbirke slika odeljenja istorije umetnosti – tu je najveća kolekcija slika iz perioda 50-ih i 60-ih godina veka, zatim kolekcija slika ruskih emigranata (koji su većinom bili profesori zaječarske Gimnazije, jedne od najstarijih u Srbiji), itd.
TIMOK PRESS: Pre godinu i po dana završeni su radovi na renoviranju krova i delu fasade muzeja, a prošle godine i radovi na rekonstrukciji ostatka fasade . Najavljena je izgradnja vizitorskog centra na kasnoantičkom lokalitetu Feliks Romulijana, dokle se stiglo sa aktivnostima na realizaciji tog projekta i da li se planiraju još neki radovi?
MAJA ŽIVIĆ: Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja RS, pre godinu i po dana završeni su radovi na rekonstrukciji krova, urađena je kompletna izolacija, zamenjena dotrajala krovna konstrukcija, rekonstruisana istočna i južna fasada Muzeja, uklonjen dimnjak koji nije biooriginalni deo zgrade i koji se godinama urušavao, a iz sopstvenih sredstava Muzej je kupio i ugradio novi dimnjak i sanirao sistem grejanja. Prošle godine, takođe sredstvima koje je odobrilo nadležno ministarstvo, završeni su radovi na rekonstrukciji zapadne i severne fasade i reparacija fasadne stolarije Ove godine konkurisali smo za okončanje radova na eksterijeru, odnosno – za reparaciju preostale fasadne stolarije (pošto je 2020. urađen manji deo).
Radove na rekonstrukciji zgrade Muzeja smatram izuzetno značajnim,s obzirom da od nastanka zgrade, 1927, nisu preduzimani ozbiljni radovi na njenoj rekonstrukciji, a rad na rekonstrukciji njenog eksterijera nesporno doprinosi utisku kod posetilaca, mada te radove lično smatram samo prvom fazom. Druga bi, u nedostatku zgrade namenski građene za Muzej (što je, doduše problem više od 90% muzeja u Srbiji, ali i u regionu), podrazumevala adaptaciju enterijera. Muzej ima projekat za adaptaciju tavanskog prostora u kancelarijski prostor, čime bi u prizemlju mogli dobiti jedinstven prostor za zbirku Feliks Romulijana, dok bi na spratu mogli proširiti postojeću postavku.
TIMOK PRESS: Poznati ste po saradnji sa drugim ustanovama, organizacijama i pojedincima, i tu ima nekih novina. U pitanju je projekat „ FELIX ROMULIANA DIGITAL LABORATORY – CREATING THE CONCEPT OF A NEW PRESENTATION PROGRAM AT THE WORLD HERITAGE SITE GAMZIGRAD-ROMULIANA” iz Programa participacije za 2020-2021. O čemu se radi?
MAJA ŽIVIĆ: Ovo je prvi put da je Muzej konkurisao kod Uneska, od 2007. godine – kada je upisan na Uneskovu listu svetske kulturne baštine. Neću biti lažno skromna, pa ću reći da smatram izuzetnim uspehom činjenicu da je UNESКO odobrio naš projekat, posebno ako imamo u vidu da je konkurencija bila izuzetno jaka, jer su pravo učešća na konkursu imale sve zemlje članice Uneska, dakle – gotovo sve zemlje sveta.
Partner na projektu je Centar za urbani razvoj iz Beograda, sa kojim smo uspešno realizovali već nekoliko projekata (iz sfere „proširene stvarnosti“ – kreacija boginje Кibele, čiji hram postoji u Romulijani, digitalno „otkopavanje“ mozaika (aplikacije – posebna sekcija Felix Romuliana u okviru aplikacije HOLOGRAD), virtuelna šetnja kroz Muzej, realizovana najsavremenijom tehnologijom, urađena na početku vanrednog stanja, 2020. godine, koja je navedena kao primer najbolje urađene šetnje kroz muzej u konkurenciji evropskih muzeja i objavljena u prestižnom časopisu ARCHEOMATICA, a imamo i još nekoliko spremnih projekata za čiju realizaciju nameravamo da konkurišemo u okviru evropskih i međunarodnih fondova).
Cilj projekta: Jačanje uloge mladih u procesima prepoznavanja, zaštite, prenošenja i obnavljanja kulturnog nasleđa i podrška formiranju zdravih kulturnih indentiteta.
Specifičan cilj projekta: Кoncipiranje vizuelnih i narativnih sadržaja koji su prilagođeni interesovanjima publike nove generacije – kreiranje koncepta novog programa prezentacije lokaliteta FELIX ROMULIANA kroz ispitivanje mogućih pravaca interpretacije i prezentacije sadržaja na arheološkom lokalitetu Felix Romuliana u fizičkom i virtuelnom svetu, bazirano na potrebama generacije odrasle u digitalnom okruženju.
TIMOK PRESS: Кada su u pitanju gostujuće izložbe, šta posetioci muzeja mogu da očekuju u narednom periodu s obzirom na okolnosti povodom pandemije korona virusa.
MAJA ŽIVIĆ: Rekla bih da sam na ovo Vaše pitanje već odgovorila, bar delimično. Uz već ranije pomenute, planirana je još jedna velika izložba – etnološka, takođe kraljevačkog muzeja – Priča o hlebu, kao i nekoliko slikarskih izložbi. Takođe, planirano je i gostovanje Fakulteta savremenih umetnosti u Beogradu, sa kojim je prošle godine potpisan Ugovor o saradnji, kao i predstavljanje Vojvođanskog muzeja i Beogradske tvrđave. Ostaje nada da će virus, koji je, nažalost, odneo brojne živote, posustati, te da ćemo uspeti da planirane izložbe i druge aktivnosti realizujemo. Nedostaje nam interakcija sa publikom, a verujemo da je i publika željna muzeja.
Autor: Dalibor Stankov
