Svečano otvoren festival antičke drame. Žene iz Troje oduševile publiku

Na kasnoantičkom lokalitetu Feliks Romuliana kod Zaječara juče je otvoren „Antika fest“, trodnevni festival koji je obnovljen posle dve godine pauze pod sloganom „Umetnost sećanja“.

Zaječarska premijera predstave „Žene iz Troje“

Prve festivalske večeri izvedena je zaječarska premijera predstave „Žene iz Troje“ Evripida u režiji Nebojše Bradića, koju je oduševljena publika pozdravila gromkim, dugotrajnim aplauzom. Predstava je rađena u koprodukcija Narodnog pozorišta Priština, Narodnog pozorišta Timočke Krajine i Dunav festa. Ovog leta odlično je prihvaćena na četiri prestižna pozorišna festivala. Osvojila je Specijalnu nagradu za scenski govor na festivalu Novi tvrđava teatar u Čortanovcima. U nišu je dobila nagradu za najbolje korišćenu muziku na Nišvil džez teatarskom festivalu.

Zadovoljni učesnici i publika

Vlado Kerošević, profesor glume i glumac, koji je bio zadužen za scenski govor u predstavi, ističe da je prezadovoljan svim segmentima realizacije predstave kao i time što se antika ne deklamuje i što se ne čuje patetika u izvođenju antičke tragedije na sceni. „Ja sam večeras čuo kako publika diše sa glumcima, baš zato što je izbegnuta patetika koja pravi distancu prema publici„, ističe Kerošević.

Glumac Fuad Tabudžić kaže da je predstava predivna: „Volim rad gospodina Bradića i estetiku koju pruža već godinama baveći se klasicima, što je njegov fah. On je na specifičan način doneo jednu antičku tragediju koja je shvatljiva današnjoj publici„.

Saša Jelenković, književnik:  „Predstava „Trojanke“ ne samo da nosi snažnu antiratnu poruku, ona je izuzetno rediteljsko ostvarenje Nebojše Bradića, scenski i glumački impresivno i precizno izvedeno. Ova predstava potvrđuje da je antička tragedija i te kako aktuelna u savrenom svetu.„

Nebojša Bradić: „Radnja ove drame može događati svuda i u svakom vremenu“.

U Evripidovoj antičkoj tragediji „Žene iz Troje“ evociraju se događaji posle pada antičke Troje, koju su Grci osvojili zahvaljujući drvenom konju, a trojanske žene su žrebom podeljene među pobednicima, kao robinje.

„Adaptiranjem teksta, arhitekturom scene, kostimom i tretmanom muzike želimo da kažemo  kako se radnja ove drame može događati svuda i u svakom vremenu. Ovo je priča o posledicama jednog nepotrebnog rata koji je srušio jednu kulturu, a drugoj naneo nenadoknadive gubitke. Predstava Žene iz Troje je elegija nad sudbinom pobeđenih zbog uzaludno prolivene krvi, bol koji ne pripada samo poraženima već i pobednicima, optužba za neljudskost i neprirodnost rata, osuda destruktivnih nagona čije su žrtve humanost i čovekov razum„, ističe reditelj Nebojša Bradić.

Pored Bradića koji je na osnovu Evripida i Sartra za scenu adaprirao jednu od najboljih antičkih tragedija u prevodu na srpski Danila Kiša, autorsku ekipu čini još kostimograf Marina Vukasović Medenica, kompozitor je Zoran Erić a za scenski pokret i govor pobrinuli su se Vera Obradović i Vlado Kerošević.

Glumačku ekipu čine glumci ansambala prištinskog i zaječarskog pozorišta, uz nekoliko spoljnih saradnika: Ivana Kovačević, Ana Bretšnajder, Milena Jakšić, Isidora Građanin, Igor Damnjanović, Nebojša Đorđević, Miloš Đuričić, Miloš Tanasković, Irena Stanković, Viktorija Arsić, Jelena Orlović, Tamara Tomanović, Olivera Bacić i Katarina Jeličić.

Ivana Kovačević, Ana Bretšnajder, Milena Jakšić, Isidora Građanin, Igor Damnjanović, Nebojša Đorđević, Miloš Đuričić, Miloš Tanasković, Irena Stanković, Viktorija Arsić, Jelena Orlović, Tamara Tomanović, Olivera Bacić i Katarina Jeličić.

Debata „nove pozorišne prakse i antički tekst“ i izložba „Nasleđe u delu Dragoslava Živkovića“

Zaječarskoj premijeri predstave „Žene iz Troje“ predhodila je debata „Nove pozorišne prakse i antički tekst“. Učestvovali su: teatrolog Aleksandar Milosavljević, kritičar Ana Tasić, glumac Vlado Кerošević i reditelj Nebojša Bradić. Bio je to odličan uvod u predstavu.

Takođe, u okviru Antika festa, sinoć je na Romulijani otvorena izložba slika „Nasleđe u delu Dragoslava Živkovića“, interesantnog zavičajnog slikara iz Knjaževca. Tema je nasleđe i odnos prema običajima i ritualima.