Broj zaraženih korona virusom je ponovo u porastu. Za to je odgovorna podvrsta omikrona – FLiRT. Podvarijanta omikrona koja je trenutno u opticaju širom sveta se veoma brzo prenosi i zaobilazi stečeni imunitet, bilo da je neko preležao kovid 19 ili bio vakcinisan.
U Srbiji još uvek nije zabeležena FLiRT varijanta korone, već cirkulišu drugi oblici kovida, istakla je profesorka dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
– Ako neko oseti da ima bolove u zglobovima, da ima blago povišenu temperaturu, možda bolove u grlu, potrebno je ipak da ostane kući, da odleži nekoliko dana i to je proces lečenja. Ukoliko, naravno, dođe do komplikacije, jer je neko u težem stanju usled hroničnih bolesti, treba posetiti lekara i prema indikacijama lekara se i obavlja testiranje – navodi Direktorka Instituta „Milan Jovanović Batut“ Verica Jovanović.
Četiri dominantna simptoma FLiRT-a
Simptomi ovog soja kovida podsećaju na simptome gripa i javljaju se pet do šest dana od kontakta sa zaraženom osobom, ali po podacima iz sveta, dominiraju četiri.
Dominantna su četiri simptoma FLiRT-a:
- kašalj
- zapušen nos
- glavobolja
- bol u mišićima
Osim toga javljaju se i drugi kao što je jaka upala grla, malaksalost, povišena temperatura, kratak dah ili otežano disanje, mučnina ili povraćanje, dijareja, a vraća se i jedan od čudnijih simptoma kovida – gubitak čula ukusa ili mirisa.
Koja je razlika između korone i gripa
Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti, nedavno je za Danas objasnila po čemu možete da procenite da nije u pitanju grip, već kovid.
– Simptomi počinju postepeno, ne kao kod gripa kad kreću naglo. Počne kao obična kijavica sa svim nespecifičnim simptomima po jačini bolova i po poremećenom opštem stanju koje je drugačije od gripa, kako ga pacijenti nazivaju. U kliničkoj slici javlja se kašalj u svim mogućim oblicima, i suv i sa sekrecijom i puni sinusi koji smetaju, glavobolja, bolovi u kostima i zglobovima, temperatura od 37,5 do 39,5 koja traje otprilike četiri do pet dana. Kod nekih su izraženi simptomi, kod drugih su slabiji, uglavnom posle toga kreće poboljšanje – navela je dr Plavšić.
Omiljena letovališta Srba beleže porast obolelih od korone
Dr Jovanović je rekla za RTS da podaci iz regiona i sa teritorije evropskih zemalja, pokazuju da je došlo do skoka u broju zaraženih naročito u letovalištima u Grčkoj i Italiji.
– Kada je naša zemlja u pitanju, beležimo veći broj pozitivnih slučajeva, ali radi se samo o apsolutnim brojevima koji ne utiču na promenu epidemiološke slike koja bi nas sve dovela u rizik u ovom trenutku – rekla je dr Jovanović.
Ističe da u ovom trenutku nema potrebe za bilo kakvim dodatnim merama, osim individualnih mera zaštite.
– Posebno apelujem na sve osobe koje boluju od određenih hroničnih bolesti da u tim slučajevima obrate pažnju ukoliko je neko prehlađen ili ima takozvanu vrstu letnjeg gripa, da pomisli ipak na kovid koje je tu sa nama – ukazala je dr Jovanović.
Gde se testirati
Prema podacima Batuta, većina trenutno inficiranih u Srbiji su osobe starije životne dobi, iako su registrovani slučajevi u svim uzrasnim grupama.
– Prosečna starost obolelih je trenutno 66 godina, dok je kod osoba koje su na bolničkom lečenju 72 godine. Međutim, treba imati u vidu da se mlađe osobe ređe javljaju lekaru i testiraju, odnosno da u većem broju preleže respiratorne infekcije „na nogama” nego što je to slučaj u starijim uzrastima, te se najveći broj inficiranih u mlađim dobnim grupama i ne registruje u zdravstvenom sistemu – istakli su iz Batuta.
Dodaju i da je stopa testiranja osoba na kovid 19 u Srbiji niska u odnosu na ranije periode, usled čega raste procenat pozitivnih nalaza.
– Testiranje na SARS-CoV-2 virus se radi u zdravstvenim ustanovama na teritoriji cele Srbije, na osnovu indikacija koje postavlja ordinirajući lekar kod osoba koje imaju simptome i znake infekcije organa za disanje u skladu sa važećim Stručno-metodološkim uputstvom. Masovno testiranje, odnosno testiranje zdravih osoba se ne preporučuju ni u jednoj situaciji, uključujući i testiranje osoba radi prijema na bolničko lečenje ili u ustanove socijalne zaštite – tvrde iz Batuta.
