Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetu Petku, praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi. Sveta Petka je kod Srba veoma poštovana i slavna svetiteljka koja se smatra zaštitnicom žena, kao i čuvarkom siromašnih i bolesnih. Vernici joj se obraćaju za pomoć kroz molitvu, posebno na današnji dan, tražeći spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Prepodobna mati Paraskeva, poreklom Srpkinja, rođena je u Epivatu. Po smrti imućnih roditelja, svetica podeli sirotinji sve što je imala i zamonaši se u Carigradu. Odatle ode u Jordansku pustinju gde je živela do starosti. Tada joj se javi anđeo Božiji i reče da je dovoljno trpela iskušenja i da je uzornim i bogoljubnim životom dostojno pokazala veru u Gospoda, pa je vreme da se vrati u svoj zavičaj i tu na miru prepusti dušu Bogu. Živela je i umrla u XI veku. Mošti su joj bile smeštena u Carigrad, zatim u Beograd, i konačno su položene u rumunskom gradu Jašu. U beogradskoj tvrđavi na Kalemegdanu, pored male crkve posvećene svetoj Petki nalazi se izvor svete Petke, koji čudotvorno leči sve bolesti.
U većini mesta ovaj dan Zovu Pejčindan. U selima oko Zaječara vernici prave slavski kolač koji lome a zatim podele stoci za zdravlje.
Desetina crkava u našim krajevima posvećeno je Svetoj Petki koje naročito žene posećuju da bi lakše rađale, a nerotkinje se mole za decu. Žene koje traže pomoć od svetice, zavetuju se i poste sedam dana, a na ovaj dan odlaze u crkve sa prilozima.
Prema narodnim običajima, danas žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.
Danas mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.
