Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Vaznesenja Gospodnjeg, poznatijeg kao Spasovdan, koji se proslavlja kao slava grada Beograda, ali i kao zavetina – praznik čitavog sela ili mesta – u brojnim krajevima Srbije. Ovaj praznik se uvek obeležava 40 dana nakon Vaskrsa.
Spasovdan uvek pada u četvrtak šeste sedmice posle Uskrsa i spada među deset velikih praznika posvećenih Hristu. Prema verovanju, nakon što se Gospod kroz četrdeset dana od svog vaskrsenja ukazivao učenicima i govorio im o Carstvu Božijem, naredio im je da ostanu u Jerusalimu dok ne prime obećanje Svetog Duha. Tada ih je poveo do mesta Vitanija, podigao ruke, blagoslovio ih i uzneo se na nebo. Tom prilikom im je rekao:
– Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje, biće osuđen.
Da bi ispunili taj zadatak, Isus Hrist im je obećao dolazak Duha Svetoga – Duha Utešitelja – i zapovedio da do tada ne napuštaju Jerusalim. Tako su mogli da šire Hristovu veru među ljudima i time ih spasavaju, što je i osnov značenja imena praznika – Spasovdan.
Kao što su u Jerusalimu četrdesetog dana posle Vaskrsa vernici u litiji išli ka Vitlejemu, tako se i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi na ovaj dan organizuje Spasovdanska litija. Mnogi pravoslavni hrišćani praznuju Spasovdan i kao svoju krsnu slavu.
