Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Lazarevu subotu, kao znak sećanja na Lazarevo vaskrsnuće, koga je Isus Hrist digao iz mrtvih, i simboliše pobedu života nad smrću.
Ovaj praznik, u narodu poznat kao Vrbica, veoma je veliki i poštovan među narodom, pa se sa kolena na koleno prenose brojni običaji koji se poštuju i dan danas!
Običaj je da se u crkvu nose grančice vrbe, a nakon liturgije se dele vernicima koji ih nose kućama i njima ukrašavaju ikone i kandila.Osim toga, čak i oni koji ne poste, na Vrbicu pripremaju posnu trpezu.
Vrbica je poznata kao praznik nade i dečije radosti, jer je Isus, prema Jevanđelju rekao kada je polazio u Jerusalim: „Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko“, pa su se na Lazarevu subotu deca uvek svečano odevala i kitila zvončićima vezanim trakom boje zastave, i vencima od vrbe koje stavljaju na glavu.
Kako traje šesta, Cvetna nedelja Vaskršnjeg posta, trpeza na Lazarevu subotu treba biti posna, ali, ulje je dozvoljeno.
Sutra u vodu treba potopiti cveće koje odstoji do praznika Cveti, koji se obeležava dan kasnije, kako bi se ukućani umili i bili rumeni tokom godine!
Naši preci su odmah u zoru na Lazarevu subotu odlazili do reke ili potoka da se umiju, a zatim iz te vode uzimali kamen i šutnuli ga što dalje od sebe uz reči „Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila“.
Na Lazarevu subotu strogo je zabranjeno pevati i veseliti se, kako zbog tuge koju sa sobom nosi Vaskršnji post, tako i zbog subota koja je dan posvećen upokojenima.
Osim toga, čak i oni koji ne poste, na Vrbicu pripremaju posnu trpezu.
