Srpska pravoslavna crkva obeležava Pobusani ponedeljak, odnosno „Vaskrs za mrtve“, dan kada se uređuju grobovi preminulih i kada se na groblja iznose farbana jaja.
Po narodnom verovanju prvog ponedeljka posle Vaskrsa treba obići grobove preminulih srodnika, odneti vaskršnja jaja i pobusati grobove busenjem zelene trave.
Vaskršnju radost i slavlje treba da osete i naši preci, veruje se u narodu, pa se prvog dana nakon uskršnjih praznika, kad prođe Svetla nedelja, u ponedeljak, obavezno izlazi na groblje.
U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice.
Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika.
Farbana vasršnja jaja iznose se na grob, a potom dele sirotinji.
U većini mesta jaja se boje posebno, ovoga jutra, obavezno u crvenu boju i bez šara. Ponegde se iznose jaja od Vaskrsa, ponegde obojena na Svetli petak. U nekim krajevima, jaja se i tucaju o spomenik.
Od Uskrsa do Pobusanog ponedeljka ne pale se sveće za mrtve jer se veruje da su svi vaskrsli.
Ciklus praznika ne završava se trodnevnim praznovanjem Uskrsa, nego traje do Svete Trojice ili Duhova koje se slave pedeseti dan po Uskrsu, a pripada mu i Spasovdan, praznik Vaznesenja Gospodnjeg.
Od Uskrsa do Duhova pozdravlja se tradicionalnim pozdravom „Hristos Vaskrse! Vaistinu Vaskrse!“.
Pretpostavlja se da je obeležavanje Pobusanog ponedeljka preuzeto od Rusa, kod kojih se zove Radonjica. Kod nas nosi još i naziv „Ružičalo“, po običaju bratimljenja mladih.