Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Blagosvesti, dan kada se Hrišćani podsećaju dolaska Arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će roditi Sina Božijeg.
„Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama“.
Ovim rečima arhanđel Gavrilo saopštio je Devici Mariji da je odabrana od Boga da rodi Božijeg sina, Isusa Hrista, Mesiju i Spasitelja sveta i čoveka.
Otuda se i Blagovest smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom. Sa ovim događajem, otpočela je istorija spasenja ljudskog roda i obnovljenja tvari.
Spadaju u red Bogorodičnih praznika, i uvek se slave 25. marta po starom, odnosno 7. aprila po novom kalendaru.
Narodna verovanja i običaji
Stariji pričaju da se u noći uoči Blagovesti mogu videti vatre koje gore na mestima gde je skriveno neko zakopano blago. Zato je u ranijim decenijama bilo mogo onih koji tokom noći uoči ovog praznika uopšte nisu spavali, čekajući „znak“ koji će ih odvesti do slave i bogatstva.
Opšte rašireno verovanje je da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci, a da treba izbegavati češljanje i pravljenje ili kupovinu nove obuće.
Zbog verovanja da se na ovaj dan i gmizavci bude iz zimskog sna, narod kaže da na Blagovesti nikako ne treba spominjati zmije. U nekim krajevima Srbije se i danas na ovaj praznik mogu videti deca kako idu oko kuće lupajući, praveći galamu i vičući: „Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!“.
Koliko se u našem narodu poštuju Blagovesti, govori i verovanje da danas ni ptice u šumi ne svijaju gnezda. Svetkuju ga najviše žene, zbog poroda, posebno nerotkinje mole se Svetoj Bogorodici.
Po narodnom verovanju dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime. Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.
