Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Blagovesti, u znak sećanja na dolazak Arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će roditi Sina Božijeg.
Arhangel Gavrilo javio se Devici Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima:„Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama”.
Blagovesti, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, spadaju u red Bogorodičnih praznika, i uvek se slave 25. marta po starom, odnosno 7. aprila po novom kalendaru.
Običaji i verovanja na Blagovesti
Blagovesti su oduvek smatrane danom novih početaka, plodnosti i buđenja prirode, pa se verovalo da sve što se tada započne – rađa dobar i srećan ishod.
Na ovaj dan se ustaje rano, a prema narodnoj tradiciji, devojačka pesma označava radost i blagostanje. Dan se dočekuje veselo, uz blagoslov prirodi i životu.
Dobar običaj bio je umivanje u reci ili potoku, jer se smatralo da će voda toga jutra oprati sve loše, uneti svežinu i zdravlje u nadolazeće proleće.
Devojke i žene su se češljale ispod voćke – naročito ispod kruške, jabuke ili trešnje – verujući da će im kosa biti lepša, gušća i brže rasti. Ovaj ritual predstavlja simbol ženske snage, plodnosti i zdravlja.
Po narodnom verovanju, sa Blagovestima počinje proleće. Mnogi ne orezuju ni vinograde ni voćke do današnjeg dana.
Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.
