Danas je četvrtak, 24. april,114. dan 2025. Do kraja godine ima 251 dan.
1533 – Rođen je holandski državnik Vilhelm I „Ćutljivi“
od Oranža (u srpskoj istoriografiji poznat kao Viljem Oranski), od
1579. prvi državni poglavar protestantske republike Ujedinjenih
provincija Nizozemske. U borbi protiv Španije, koja je Holanđanima silom naturala rimokatolicizam, bio je zapovednik holandske revolucionarne vojske. Ubio ga je u julu 1584. Baltazar Žerar, prema nalogu španskog kralja Felipea II.
1731 – Umro je engleski pisac Daniel Defo. Objavio je
niz literarnih dela, ali mu je svetsku slavu doneo roman „Robinzon
Kruso“. Ostala dela: „Mol Flanders“, „Pukovnik Džek“, „Kapetan
Singlton“, „Roksana“, „Dnevnik iz godine kuge“.
1792 – Francuski kapetan Klod Žozef Ruže de Lil napisao
je reči i melodiju kasnije francuske himne. Pesmu komponovanu kao marš, prema narudžbini gradonačelnika Strazbura, oduševljeno su pevali vojnici francuske revolucionarne vojske na maršu iz Marselja u Pariz, pa je nazvana „Marseljeza“. Kao poznata i opšte prihvaćena revolucionarna pesma, kasnije je prihvaćena kao himna republikanske Francuske.
1815 – Rođen je engleski pisac Entoni Trolop, koji je
u velikom broju romana realistično opisao građanski sloj viktorijanske Engleske. Među njima su najuspeliji romani iz ciklusa o imaginarnoj pokrajini Barsetšir, poput „Stražara“,“Tornjeva Barčestra“ i „Poslednje hronike Barseta“, u kojima se pojavljuju isti likovi u različitim životnim dobima.
1854 – Vrhovni sud SAD je, posle duge parnice, presudio da
patent za šivaću mašinu pripada američkom mehaničaru Elijasu
Houu, koji je mašinu konstruisao 1845. u Engleskoj, gde je pokušao da pronađe finansijere. Izigrali su ga bivši direktor putujućeg pozorišta Ajzak Singer sa grupom poslovnih ljudi koji su pomoću njegovih nacrta proizveli prve „Singer“ mašine.
1856 – Rođen je francuski maršal Anri Filip Peten, heroj
iz Prvog svetskog rata i pobednik nad Nemcima kod Verdena. U Drugom svetskom ratu stavio na čelo vlade u Višiju. Sarađivao je sa nemačkim okupacionim vlastima, zbog čega je po dolasku De Golovih trupa osuđen na smrt, ali mu je zbog ranijih zasluga, kazna zamenjena doživotnom robijom, što se dogodilo i s liderom francuskih rojalista, Akademije besmrtih, Šarlom Morasom.
1877 – Ruski car Aleksandar II objavio je rat Turskoj
pošto je odbila da ispuni Londonski ugovor. Rat u kojem je
Rusija težila da izbije na Bosfor i Dardanele i interveniše u
Istočnoj krizi izazvanoj ustankom u Bosni i Hercegovini 1877.
završen je u decembru 1877. ruskim osvajanjem Plevne. Turke je
spasla britanska flota usidrena u Dardanelima, pa je Aleksandar II
bio primoran da se povuče.
1898 – Španija je odlučila da odbaci američki ultimatum da se povuče sa Kube. Sutradan je započeo rat. Brojnija i bolje opremljena američka vojska i mornarica brzo su porazile Špance. SAD su mirovnim ugovorom otele španske kolonije Kubu, Filipine, Portoriko i Guam. Pri čemu je Kuba proglašena za nezavisnu državu, dok su ostale teritorije ostale zavisne od SAD, Portoriko i Guam su to i danas.
1904 – Rođen je američki slikar holandskog porekla Vilhelm de Kuning, utemeljivač apstraktnog ekspresionizma, koji je četrdesetih godina 20. veka bitno uticao na preobražaj slikarstva u SAD.
1905 – Rođen je američki pisac Robert Pen Voren. U njegovom najpoznatijem delu, romanu „Svi kraljevi ljudi“ naslikan je uspon i pad političara kod kojeg su istovremeno prisutni i porok i vrlina. Bio je suptilan pesnik i pouzdan tumač moderne književnosti. Ostala dela: romani „Noćni jahač“, „Na vratima neba“, „Bujica“, „Pećina“, „Mesto gde valja doći“, „Brat zmajevima“, zbirke pesama „Jedanaest pesama na istu temu“,
„Obećanja“, „Inkarnacije“, „Odabrane pesme“, eseji „Razumevanje proze“, „Razumevanje poezije“, „Ko govori za crnca?“, „Demokratija i poezija“.
1908 – Umro je srpski pravnik i istoričar Valtazar
Bogišić, profesor univerziteta u Kijevu i Odesi, akademik. Izradio
je „Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru“, 1888. Ostala dela: „Pravni običaji u Slovena“, „Zbornik sadašnjih pravnih običaja u Južnih Slovena“, „Pisani zakoni na slovenskom jugu“, „Naputak za opisivanje pravnijeh običaja koji u narodu žive“.
1916 – U Dablinu je izbio Uskršnji ustanak Iraca koji su
proglasili slobodnu Irsku Republiku, ali su britanske trupe tokom
jedne sedmice slomile pobunu i sprovele oštru odmazdu. Vođe
ustanka su streljane.
1932 – Rođen je Leonid Sejka, srpski slikar, arhitekta,
najpoznatiji kao istaknuti pripadnik umetničke grupe Mediala.
Šejka je bio verovatno najistaknutija ličnost te samosvojne
grupacije kao i društva Baltazar, zajedno sa Mirom Glavurtićem,
Sinišom Vukovićem, Oljom Ivanjicki. Iako nalik na nadrealističke
predloške, Mediala, koju je Šejka i teorijski razradio, zapravo
je bila intelektualni, neotradicionalistički umetnički krug.
Sin ruskog, belog, emigranta, diplomirao je arhitekturu u Beogradu. Imao je 15 samostalnih izložbi a ucesnik je više desetina kolektivnih, u Beogradu i inostranstvu. Knjige: „Traktat o slikarstvu“, „Grad-Đubrište-Zamak“.
1934 – Rođena je američka filmska glumica Širli Meklejn,
briljantna komičarka, zapažena i po dramskim ulogama. Napisala je više knjiga autobiografskog karaktera. Filmovi: „Nevolje sa
Harijem“, „Apartman“, „Slatka Irma“, „Dobro jutro mister Gudbar“, „Artisti i modeli“, „Neki su dotrčali“, „Vreme nežnosti“ (Oskar).
1942 – Rođena je američka filmska glumica i pevačica
Barbara Strejsend, posebno zapažena u mjuziklima, ali i kao
komičarka i dramska glumica a u zrelijim godinama i filmski
režiser. Filmovi: „Smešna devojka“ (Oskar), „Helo Doli“, „Što te
tata pušta samu“, „Devojka koju sam voleo“, „Zvezda je rođena“,
„Jentl“, „Princ plime“, „Ogledalo ima dva lica“ (poslednja tri je
i režirala).
1945 – Američka armija je u Drugom svetskom ratu
oslobodila zatočenike nemačkog koncentracionog logora Dahau.
1950 – Stvorena je država Jordan spajanjem kraljevine
Transjordanija i Palestine pod jordanskom kontrolom.
1955 – U indonežanskom gradu Bandung okončana je
afroazijska konferencija 29 zemalja, na kojoj su potvrđeni principi
dekolonizacije, kao i opredeljenje zemalja „trećeg sveta“ kao
alternative blokovskoj podeli sveta.
1967 – Sovjetski kosmonaut Vladimir Mihajlovič Komarov
poginuo je prilikom prizemljenja vasionskog broda „Sojuz 1“ zbog
greške u padobranskom sistemu. Bio je to njegov drugi kosmički
let, posle 12. i 13. oktobra 1964. kada je bio komandant broda „Vashod“.
1970 – Lansiran je prvi kineski veštački satelit.
1971 – Sovjetski kosmonauti uspeli su da se spoje s
letelicom bez ljudske posade, što je prethodilo izgradnji prve
svemirske laboratorije u orbiti oko Zemlje.
1980 – Misija američkih komandosa, koja je trebalo da
spase u Teheranu 53 člana ambasade SAD, pretvorene u taoce,
propala je u iranskoj pustinji. Poginulo je osam Amerikanaca.
1990 – Istočna i Zapadna Nemačka odredile su 2. jul za
datum ekonomskog ujedinjenja, kao uvod u potpuno ujedinjenje dve
nemačke države 3. oktobra 1990.
1991 – Vlada Južne Afrike je saopštila da je postigla dogovor sa Afričkim nacionalnim kongresom Nelsona Mandele da do 30. aprila 1991. oslobodi sve političke zatvorenike.
1996 – Palestinska skupština u izbeglištvu izbacila je
iz povelje Palestinske oslobodilačke organizacije odredbu o
uništenju Izraela.
2003 – U Bagdadu se predao Tarik Aziz, bivši zamenik
predsednika vlade Iraka i 43. na američkoj listi najtraženijih
55 pripadnika oborenog režima Sadama Huseina.
2004 – Kiparski Grci su se na referendumu većinom od
75,8 odsto glasova izjasnili protiv plana Ujedinjenih nacija za
ujedinjenje Kipra, koji su na paralelnom referendumu kiparski
Turci podržali sa 64,9 odsto glasova.
2005 – Umro je bivši izraelski predsednik Ezer Vajcman,
koji je odigrao ključnu ulogu u postizanju mirovnog sporazuma
između jevrejske države i Egipta 1979. godine.
2007 – Najmanje 74 osobe ubijene su u napadu na jedno
istraživačko postrojenje kineske naftne kompanije „Čunguan“
u istočnoj Etiopiji, u pokrajini Ogaden. Među ubijenima je bilo
devet kineskih državljana i najmanje 65 Etiopljana.
2008 – Umro je Tristram Keri, engleski kompozitor, tvorac elektronske muzike. Nakon studija na Oksfordu emigrirao je u Australiju gde je osnovao muzički elektronski studio po uzoru na
onaj koji je prethodno 1967. osnovao u Muzičkom kraljevskom koledžu u Londonu. Bio je neka vrsta tehničkog maga i stajao je iza saundtreka čuvene BBC serije „Dr Who“. Kerijev doprinos muzici 60-ih 20.v. je izuzetan, njegov rad inspirisao je grupe poput „Pink Flojd“, „Hu“ ili „Roksi mjuzik“.
2013 – Prilikom pada osmospratnice u Savaru, predgrađu Dake,
Bangladeš, poginulo je 1.129 osoba, a oko 2.500 je povređeno. U zgradi se nalazila fabrika odeće, a vlasnici su ignorisali prethodno dobijeni službeni nalog da zgradu evakuišu.
2018 – Slika Paje Jovanovića „Dva bašibozuka pred kapijom“
prodata je na aukciji u londonskom Sotbiju za više od pola miliona evra, odnosno 465.000 funti ili oko 530.000 evra, čime je višestruko oboren rekord koji je držao Jovanovićev „Ukrotitelj zmija“, koji je pre dve decenije kupljen u njujorškom Kristiju za više od 168.000 evra. Početna cena „Dva bašibozuka pred kapijom“, dela nastalog između 1887. i 1888, nevelikog formata (43 puta 50 cm), rađenog tehnikom ulja na drvetu, bila je između 100.000 i 150.000 funti, odnosno 113.000 i 170.000 evra. Jovanovićeva „Dva bašibozuka pred kapijom“ su najskuplje prodato delo srpskog likovnog stvaraoca uopšte. Tokom iste aukcije samo jedno delo dostiglo je višu cenu od Jovanovićevih
„Bašibozuka“ – slika „Rabat (Crvena kapija)“ Edvina Lorda Viksa koja je kupljena za 573.000 funti.
2019 – Umro je Dejan Anastasijević. Bio je dugogodišnji novinar beogradskog nedeljnika Vreme, urednik u Radiju B92, a tri godine je bio dopisnik Novinske agencije Tanjug iz Brisela. Izveštavao je sa ratišta devedesetih. U poslednjem periodu bio je urednik u redakciji BBC na srpskom. Godine 2007. preživeo je pokušaj atentata. Priredio je publikaciju „Out of time“.
2021 – Umro je Miloš Šobajić, slikar. Diplomirao je na Likovnoj
akademiji u Beogradu 1970. Decenijama potom živeo je u Parizu. Izlagao je na preko osamdeset samostalnih izložbi, i na više stotina kolektivnih, širom sveta. Njegova dela nalaze se u tridesetak muzeja savremene umetnosti. Predavao je na Akademiji lepih umetnosti u Šenjangu, Kina.
2021 – U bolnici „Ibn Hatib“ u Bagdadu, u jugoistočnom delu grada, gde su lečeni oboleli od kovida, izbio je požar u kojem su poginule 82 osobe a 110 je povređeno. Požar je izazvala eksplozija boce s kiseonikom.
2021 – Džozef Bajden, predsednik SAD saopštio je da je masakr
nad Jermenima 1915. godine kada je u Turskoj ubijeno milion i po pripadnika tog naroda, bio genocid. Bajden je time upotrebio termin koji su njegovi prethodnici u Beloj kući decenijama izbegavali, zbog negovanja dobrih odnosa s Turskom.
