Minulog vikenda u Prostoru za POMAK u Zaječaru, organizovane su radionice na temu „Kako pronaći svoj put na UpWork-u?“ i „Cyber Security i kako se zaštiti od prevara koje trenutno kruže internetom“.
O tome šta znači baviti se frilens poslovima i kakvo je iskustvo radeći na UpWork platformi, kao i šta znači Cyber Security, govorila je Teodora Despotović – IT project menager.
„Na prvoj radionici govorili smo o UpWork-u, kao najpopularnijoj platformi za frilens poslove. Takođe, razgovarali smo o tome kako to što radite možete da naplatite u Srbiji. Postoji podjednak broj prednosti i mana frilens poslova. Dobro je to što sami kreirate svoje vreme. Rad od kuće na primer može da bude i dobar izbor i ne. Kada se nalazite u udobnosti svog doma, možete da radite nekad i previše i da izgubite pojam o vremenu. Takođe, jedna od mana je da okruženje ne shvata taj „rad od kuće“. Jedna od prednosti je što vi poslom niste vezani za jedno mesto, danas možete raditi iz Zaječara, sutra iz Beograda ili gde god da se nađete. Dovoljno je samo da imate kompijuter i internet“, rekla je Teodora Despotović.
Ona je dodala da kada ste vi sam svoj gazda, jedna od prednosti ovakvog rada je što vi sami određujete koliko radite i koliko zarađujete nedeljno. Ujedno, to može biti i mana, jer nemate ni plaćeno bolovanje ni odmor.
„Od frilens poslova može da se živi i da se zaradi možda čak i više od proseka. Zavisi sve koliko ste spremni da radite i šta želite da radite. Možete da zaradite preko UpWork-a, a i ako želite možete naći i dodatni posao na ovoj platformi. Najrazličitija ponuda poslova je na UpWork-u. Ima i za one koji se bave IT sektorom, ali i prevođenjem ili pisanjem. Obično ljudi frilensere doživljavaju kao IT sektor, a to uopšte ne mora da znači. Na primer, u poslednje vreme imamo mnogo arhitekata koji svoje usluge nude preko UpWork-a“, kaže Despotović.
Na ovoj platformi mogu svi da se registruju ukoliko znaju solidno engleski jezik i imaju volju za radom.
Koliko smo bezbedni na internetu?
Takođe, održana je radionica o načinima prepoznavanja prevara i mogućnostima zaštite na internetu.
Razgovaralo se o tome kako se postaje žrtva sajber kriminala i šta su to „fišing napadi“, kao i koji su mogućnosti zaštite na internetu.
„Srbija postaje tržište u kome 96% stanovništa ima pametne telefone i skoro stalan pristup interenetu, tako da je svako od nas zanimljiva meta potencijalnim napadačima na podatke. Motivi napada hakera su vaši lični podaci uz pomoć kojih mogu doći do vašeg novca, odnosno prodati korisnička imena i šifre vaših naloga“, poručila je Teodora Despotović.
Despotović je dodala da je „Phising“ (pecanje) aktualna interent prevara u kojoj potencijalnim žrtvama stižu mejlovi. Mejlovi su skoro identični kao regularani mejlovi sa poslova, banaka ili institiucija. U prevarama ove vrste korisnici šalju svoje podatke i šifre sa svojih naloga napadačima (hakerima).
„Korisnici interneta često se „upecaju“ i svi njihovi kontakti sa mejling lista ili društvenih mreža postaju potencijalne žrtve. Specifičnost ove prevere je što primljene poruke u vizualnom smislu su identične kao regularni mejlovi. Razlikuju se sa jednim karakterom u url adresi. Načini odbrane od ovakvih prevara svode se na proveravanje izvora pristigle poruke, kao i u činjenici da je bezbednost korisničkih podataka na interenetu stvar koju moramo uvek imati na umu“, istakla je Despotović.
Sve veći broj poslova i komunikacija obavljaju se putem interenta. Korisnici bi morali da obraćaju pažnju i na sitne detalje u dnevnim interent aktivnostima, upravo iz člinjenice da svako može postati žrtva „phishing-a“.
K.M.
