Vavedenje, ili kako ga još zovu Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica, obeleženo je crvenim slovom u bogoslužbenom pravoslavnom kalendaru. Spada među 12 najvećih i najpoštovanijih hrišćanskih praznika.
Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, prvi put uvedena u hram Božji.
Činom Vavedenja Marijinog sveti roditelji Joakim i Ana ispunili su zavet da će porod, kojeg dugo nisu imali, “predati Bogu na službu”. Dovedena je iz Nazareta u Jerusalim gde je na samom ulazu dočekao je otac Jovana Preteče, prvosveštenih Zaharije. Ulazak Marije u hram praćen je svečanom povorkom Joakimovih i Aninih srodnika.
Marija je boravila u hramu devet godina.
Nakon što su joj roditnjlji umrli, Devu Mariju su sa dvanaest godina predali Josifu, njenom srodniku u Nazaretu, da živi u devstvenosti iako to nije bio običaj u Izraelu. Devica Marija bila je prva doživotno zaveštana devojka.
Narodna verovanja i običaji
Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.
U Srbiji na Vavedenje po običaju prestaju svadbe, koje se ne održavaju do prvih dana proleća. U nekim mestima se zadržao običaj da na Vavedenje nerotkinje odu da prespavaju u manastir, kako bi im Bogorodica podarila porod.
Prema narodnim verovanjima, stočari slave Vavedenje kako bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri. U istočnoj Srbiji su na osnovu vremena toga dana predskazivali rod useva – vedro nebo obećava dobru letinu. Vavedenje se smatra takozvanim usečnim danom, što znači da tog dana ne treba preduzimati nikakve važnije poslove, sklapati ugovore, započinjati velike radove i slično.
Takođe, ne bi trebalo raditi po kući, prati veš, peglati i slično, sve žene treba da praznuju dan svoje zaštitnice.
