Ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru produžava se do 31. decembra 2026, predviđeno je Uredbom Vlade Srbije koja je na snagu stupila 1. januara ove godine.
Prema toj Uredbi, Komisija Vlade Srbije prilikom odlučivanja o molbama za zapošljavanje treba da vodi računa o tome da ukupan procenat povećanja zaposlenih na neodređeno vreme kod svih korisnika javnih sredstava ne prelazi dva odsto od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme koji su evidentirani 31. decembra 2023. godine.
U obrazloženju izmena zakona u budžetskom sistemu navodi se da je ocenjeno opravdanim da se mera kontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru produži kako bi se sprečilo odstupanje od posebnog fiskalnog pravila koje ograničava učešće rashoda za plate u BDP-u.
Dodaje se i da je u prethodnim godinama ona dala izuzetne rezultate u kontroli obima ove vrste rashoda.
Kakvi su efekti mere
Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru uvedena je pre nešto više od 10 godina, u decembru 2013. godine.
To je bilo iznuđeno rešenje koje je imalo za cilj da zauzda tadašnje nekontrolisano kretanje mase plata i donese brze budžetske uštede, kao i smanjenje rashoda u javnom sektoru.
Prvobitni planovi su predviđali da zabrana traje dve godine, do kraja 2015. Međutim, od tada je to ograničenje nekoliko puta produžavano.
Za prvih pet godina primene te mere, odnosno od decembra 2013. do aprila 2018. godine, u javnim preduzećima broj zaposlenih je smanjen za više od 40.000.
I dok ekonomista i direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević kaže da je očekivao da Vlada Srbije produži ograničavanje zapošljavanja u javnom sektoru jer je to, dodaje, jedini i optimalan način da se reguliše ta materija, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da će efekti produžavanja ograničavanja zapošljavanja za još tri godine imati „mršave efekte“.
Kovačević za Euronews Srbija navodi da zapošljavanje nije zabranjeno nego kontrolisano zato što se fiskalna politika drži pod aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom koji je nedavno prešao u aranžman iz predostrožnosti, a koji ima određene kvantativne ciljeve ili kvantativna ograničenja koja su striktna.
– Tako, na primer, masa plata u javnom sektoru ne može preći 10% bruto domaćeg proizvoda, masa penzija, recimo, ne može preći 11 odsto. To su parametri kojih se Vlada mora striktno pridržavati. Sa tim u skladu mora onda biti i dinamika zapošljavanja, odnosno broj zaposlenih, jer on, nesumnjivo, pored visine plate, utiče i na tu masu plata – rekao je Kovačević.
Navodeći da je u ovom trenutku oko 600.000 zaposlenih u javnom sektoru, Kovačević kaže da je ograničenje uvedeno od 2013. godine bila rezultanta ekspanzivne fiskalne politike i nekontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru sve do 2012. godine, kada je MMF raskinuo stand-by aranžman sa Srbijom.
– Taj aranžman je bio donet negde krajem 2011. a u februaru 2012. godine je zbog probijanja tih takozvanih fiskalnih pravila koja se upravo odnose na ta ograničenja, taj aranžman raskinut. Bila je to zapravo katastrofa ako gledamo makroekonomsku stabilnost i makroekonomske uslove zemlje u tom trenutku. To je zapravo bila fiskalna kriza i na pomalu kriza duga i onda su naravno posle preduzete mere i restriktivne mere, posle je došao i program fiskalne reforme, odnosno fiskalnih restrikcija 2014. godine koji je onda dao rezultate. Ali taj program kao celovit program mora obuhvatati i takvu meru kao što je kontrola zapošljavanja – naveo je Kovačević.
S druge strane, Ljubodrag Savić kaže za Euronews Srbija da nijedna administrativna mera ako dugo traje, neće dati dobre rezultate.
– Mi ipak živimo prilično dugo, preko dve decenije u tržišnoj privredi. To je nešto što u stvari taj svet koji tako funkcioniše ne poznaje. I vrlo dobro razumem i podržavam kada je uvedena ova zabrana zapošljavanje, bili su jasni razlozi, ti razlozi zašto je to uvedeno su istekli – rekao je Savić.
On dodaje da su mnogi radili u javnom sektoru na ugovore o privremenim i povremenim poslovima, a kada je zabrana zapošljavanja ukinuta, ti ljudi nisu primljeni za stalno, nego neki drugi.
Kovačević kaže da je taj sistem ugovora vrlo fleksibilan i da nije moguće i poželjno u današnjim uslovima zapošljavati nepoznate kadrove preko konkursa, na osnovu onoga što navedu u svojim aplikacijama jer se lako ne može prepoznati na osnovu toga da li je to adekvatan profil i da li ima adekvatan nivo znanja.
– Potrebno je da neko dođe na ugovor, dakle mi primamo ljude na ugovor, i onda da on uđe u radni proces, i da se u tom radnom procesu sagleda kakav je njegov stvarni kapacitet. Onda, naravno, u nekom momentu on postaje kandidat za stalno zaposlenje – naveo je Kovačević.
