Narodni muzej „Zaječar“ uključio se u globalnu akciju RE-KREACIJE umetničkih dela koju je pokrenuo Geti muzej.
Budući da je zaječarski muzej ustanova kompleksnog tipa sa odeljenjima i zbirkama iz različitih oblasti, ovogodišnje re-kreiranje, podstaknuto okolnostima epidemije COVID 19, počelo je od antičkih umetničkih dela.
Re-kreacijom sa dvema ženskim figurama – reklo bi se – na plaži, načinjen je privremeni prelazak iz oblasti arheologije na polje istorije umetnosti: dok je ležeća ženska figura u dubljem registru zasnovana na prikazu sa kasnoantičkog reljefa „Usnula Arijadna“ iz carske palate Feliks Romulijana (III-IV vek), sedeća figura ispred nje oblikovana je prema uzoru – bronzanoj statueti „Кupačica“ Mihajla Tomića iz 1928.
Obe ove heroine bude sećanja na letnja uživanja. Arijadna na mediteransko ostrvo Кrit, gde je rođena, kao i na drugo – Naksos (Dija), gde je dospela sa Tezejem koji ju je tu i ostavio, da bi je pronašao Dionis. Kupačica, sa druge strane, na jednom apstraktnom nivou – na bezbrižno blagovanje pokraj vode i na letnji mir, koji sobom uvek donosi rajsko predosećanje.
To je možda prilika da se još jednom podsetimo mitološke osnove „Arijadninog reljefa“ njeno kritsko poreklo ima osnove u dospevanju Europe na Кrit.
To se dogodilo kada ju je Zevs, pretvoren u belog bika, oteo i na leđima preneo na ostrvo. Njen sin Minoj postao je vladar kritske države i oženio se Pasifajom, koja je, potom, osetila neprirodnu strast prema belom biku. Iz ove veze rođeno je čudovišno stvorenje Minotaur, koga su zatvorili u lavirint i prinosilimu žrtve u vidu mladića i devojaka. Da bi oslobodio Atinjane takve prinude, atinski heroj Tezej ubio je Minotaura u lavirintu iz koga je izlaz našao uz pomoć klupka, koji mu je dala Arijadna. Potom ju je poveo do Naksa, ali tu i ostavio. Nesrećna Arijadna bila je na korak od samoubistva, kada je našao Dionis i sjedinio se sa njom u svetom braku. Na reljefu iz carske palate Feliks Romulijana, na bloku od belog mermera, Arijadna je prikazana usnula, nakon što ju je Tezej napustio.
„Кupačica“ vajara Mihajla Tomića izlivena je u bronzi, ritmovana je na osnovu ekspresije telesnih pokreta, koji sugerišu da se lepa mlada žena sunča i uživa u blagodatima leta.
Veliki hronološki raspon između dva umetnička dela iz Narodnog muzeja „Zaječar“, u re-kreiranoj sintezi, pobuđuje razmišljanja na temu leta 2020, koje se, po svemu sudeći, razlikuje od dosadašnjih i po nemogućnosti dospevanja do mediteranskih i drugih egzotičnih destinacija.
Možda je autoru ovog sintetičkog prikaza, Prof. Goranu Janićijeviću, upravo to bilo na umu – da skrene pažnju na mogućnost „novog“ otkrivanja lepote odmaranja u samom gradu, smeštenom na ušću dvaju Timoka. Na taj način, novi kontekst umetničkih tekovina omogućava i novu perspektivu sagledavanja životne stvarnosti.
