Za poznatu bajku, o lepotici i čoveku polu zveri, retko da neko nije čuo. Jedna je od omiljenih dečijih bajki, a po njoj su se pravili kako filmovi za odrasle, tako i crtani filmovi za decu. Ovom interesantnom bajkom bavili su se istoričari i naučnici iz celog sveta i sakupili su više od dvadesetak varijacija o ovoj priči.
Međutim, radeći istraživanja, naučnici su otkrili da je ova moderna priča (koju je prva napisala francuskinja Gabrijel Suzan Barbo de Vilnev 1740. godine) zapravo zasnovana na istinitim likovima.
Ime popularne „zveri“ iz bajke, bilo je Petrus Gonsalvus, a pretpostavlja se da je rođen 1537. godine. Bio je domorodac sa Kanarskih ostrva, prodat u roblje još kao dečak. Petrus je rođen sa izuzetno retkim oboljenjem – „sindromom vukodlaka“ (hipertrihozom), zbog kojeg mu je skoro čitavo telo bilo pokriveno gustim dlakama.
Sa svojih 10 godina, Petrus je poklonjen novom kralju Francuske Henriju II, na čijem dvoru je živeo do kraja svog života, gde je bio pod zaštitom.
Umesto da ga zaključava u kavez, kao što su tada mnogi robovlasnici radili, francuski kralj Petrusu je obezbedio lagodan život na dvoru i obrazovanje i postao je obrazovaniji od mnogih mladih aristokrata.
Nakon što je kralj ubijen 1559. godine, najpoznatiji „vukodlak“ tog vremena pripao je njegovoj udovici Katarini Mediči. Ona je, iz zabave, odlučila da ga oženi običnom devojkom, koja se takođe zvala Katarina i koja je bila kćer jednog od kraljevskih slugu.
Budući bračni par upoznao se na sam dan venčanja. Iz braka dugog 40 godina, dobili su sedmoro dece, od kojih je četvoro bolovalo od hipertrihoze. Kraljica Mediči, decu koja su bolovala od sindroma „vukodlaka“, poslala je širom Evrope kao poklon na dvorovima.
Petrus Gonsalvus umire, pretpostavlja se 1618. godine, nedugo nakon smrti njegove supruge Katarine.
Priča o porodici Gonsalvus pročula se širom sveta i postala je inspiracija za legende, bajke, priče i filmove koji su kasnije nastali, a od kojih je najpoznatija „Lepotica i zver“.
