Preventivni pregledi mladeža imaju ključnu ulogu u ranom otkrivanju malignih promena na koži. Dermoskopski pregled jednom godišnje preporučuje se svim odraslim osobama, a posebno onima sa svetlom kožom, velikim brojem nevusa, pozitivnom porodičnom anamnezom za melanom ili drugim faktorima rizika.
Svaka nova promena na koži, kao i bilo kakva promena već postojećeg mladeža, zahteva pregled dermatologa bez odlaganja.
Kako izgleda dermatološki pregled mladeža?
Pregled počinje razgovorom sa pacijentom o eventualnim promenama koje je primetio, porodičnoj istoriji i navikama izlaganja suncu. Nakon toga sledi detaljan pregled cele kože — najpre makroskopski, a potom i dermoskopom.
Pregleda se kompletna koža, uključujući regiju poglavine, genitalnu regiju i nokte.
-
Šta je dermoskopija? Dermoskopija je danas zlatni standard u pregledu mladeža. Dermoskop omogućava dermatologu uvid u pigmentne i vaskularne strukture kože, čime se značajno povećava tačnost dijagnostike. Pregled je potpuno bezbolan, bezbedan i u proseku traje između 15 i 20 minuta.
ABCDE pravilo: Prepoznajte sumnjive promene na vreme
Alarm za hitan odlazak kod dermatologa jesu promene koje brzo rastu, menjaju izgled, boju ili se jasno razlikuju od ostalih mladeža na telu. U proceni promena pomaže poznato ABCDE pravilo:
- A – Asymmetry / asimetrija: Jedna polovina mladeža nije ista kao druga.
- B – Border / ivice: Ivice su nepravilne, nazubljene ili nejasne.
- C – Color / boja: Više nijansi braon, crne, crvene ili bele boje u istoj promeni.
- D – Diameter / prečnik: Promena veća od 6 mm ili promena koja raste (mada opasne mogu biti i manje, od 1 do 2 mm).
- E – Evolution / evolucija: Svaka promena veličine, oblika, boje ili pojava krvarenja.
Rizici: Sunčanje, solarijum i tip kožnog tena
Sunčanje bez adekvatne zaštite i korišćenje solarijuma drastično povećavaju rizik od melanoma i drugih tumora kože. Posebno opasno je korišćenje solarijuma pre 35. godine života, jer tada rizik od melanoma raste i do 75%. UV zračenje oštećuje DNK ćelija kože i vremenom može dovesti do razvoja malignih promena.
Takođe, svetliji fototip kože predstavlja jedan od glavnih faktora rizika. Osobe koje lako izgore na suncu, a teško tamne, moraju redovno da kontrolišu mladeže i strogo se štite od UV zračenja.
Najčešće greške u zaštiti kože
Jedna od najčešćih grešaka je korišćenje SPF zaštite isključivo tokom leta ili na plaži. UV zračenje deluje tokom cele godine, čak i kada je oblačno ili tokom zime, pa je zaštita neophodna svakodnevno.
Pored toga, često se zaboravlja da je neophodno ponovno nanošenje kreme sa SPF zaštitom na svaka dva do tri sata, naročito tokom boravka napolju, znojenja ili kupanja.
