Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Preobraženje Gospodnje. Na Preobraženje se u crkvi obavezno osvećuje grožđe ili neko drugo voće u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje zemlja daje. Na ovaj dan se strogo posti.
Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
„Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu“, piše u verskim knjigama.
U narodu se slavi Preobraženje kao prelaz iz letnjeg u zimski period, kad vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je do tada bujalo polako vene. Tog dana se ne radi. Pošto već oko Preobraženja nema više nesnosnih vrućina i vreme zahladnjuje, naročito noću. Zbog te promene u prirodi nastala je u narodu izreka: „Preobraženje je, preobražava se i gora i voda“. Preobraženje je poslednji dan kupanja u rekama.
Prema narodnom verovanju, na ovaj dan ne treba preko dana spavati, jer ko danas odspava preobraziće se i cele godine će biti dremljiv. Nije dobro ni da neko plače, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani kako im ne bi prešlo u naviku i da ne postanu raspikuće.
Crkveni vašari sa narodnim veseljem održavaju se širom Srbije. Devojke u timočkim selima, prave tajne dogovore gde će da se sakupe i proslave praznik. Uveče se okupe kod neke od njih i sakriju na tavan, podrum ili kakvu pomoćnu zgradu. Jedu razno voće i piju razne napitke, prenosi pravoslavlje.net.
