Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Blagu Mariju, praznik posvećen svetoj Mariji Magdaleni, jednoj od najvažnijih ličnosti Novog zaveta i svedokinji Hristovog vaskrsenja. Ovaj praznik je duboko ukorenjen u narodnoj tradiciji i običajima, a posebno se poštuje među ženama.
Ko je bila Blaga Marija?
Marija Magdalena je u hrišćanskoj tradiciji poznata kao ravnoapostolna svetiteljka – žena koja je među prvima širila Hristovu nauku. Bila je verna sledbenica Isusa Hrista, svedočila njegovoj smrti i vaskrsenju, a narod ju je kroz vekove poštovao kao zaštitnicu žena i porodice.
U našem narodu poznata je kao Blaga Marija, iako nije deo „ženskih letnjih ognjevitih svetitelja“ poput Ognjene Marije, veruje se da i ona ima „nevidljivu vatru“ – moć da „opomene“ one koji je ne poštuju.
Običaji i verovanja
Prema narodnom verovanju:
Žene danas ne bi trebalo da rade teške fizičke poslove u kući i na polju, posebno da ne pale vatru, peru, mese ili šiju.
Veruje se da Blaga Marija kažnjava nemar i nepoštovanje, naročito kod žena.
Danas se često pale sveće za zdravlje i sreću porodice, a mnoge žene poste i mole se za plodnost, ljubav i mir u domu.
Molitva i mir
Na ovaj dan vernici se mole svetoj Mariji Magdaleni za:
- unutrašnji mir i duhovnu snagu
- spas od ogovaranja, tuge i patnje
- srećan brak i decu
U mnogim hramovima služe se liturgije, a vernici donose cveće i tamjan u znak poštovanja.
Blaga Marija se ne slavi uz liturgijski crveno slovo, ali je narod poštuje kao moćnu zaštitnicu doma i žene. Danas se podsetimo njene vere, hrabrosti i bliskosti sa Hristom – i odvojimo trenutak tišine za ono što nam je u životu najbitnije.
