Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina – jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici.
Velika Gospojina slavi se 28. avgusta po gregorijanskom, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru, i podseća na dan kada je Presveta Bogorodica preminula i bila uznesena na nebo. Prema predanju, njen duh je preuzeo sam Hristos, a apostoli su se čudesno sabrali iz svih krajeva sveta kako bi je ispratili. Tri dana nakon sahrane njen grob je pronađen prazan – što je potvrda da je uznesena telom na nebo, slično kao i Hristos.
U čast ovog velikog praznika ustanovljen je dvonedeljni Gospojinski post, najkraći od četiri velika posta u pravoslavlju. Zbog posvećenosti Bogorodici, posebno je značajan za žene i majke. Post se završava 28. avgusta, ali ako praznik padne u sredu ili petak, vernici poste i tog dana, uz dozvolu da se jede riba.
U narodu je Velika Gospojina duboko poštovana, posebno među ženama. Na selu se obeležava kao zavetan dan – tada se ne radi, priređuju se litije, vašari i seoske slave. Posebno je zanimljivo narodno verovanje da vreme između Velike i Male Gospojine (21. septembra) zovu „Međudnevnica“. U tom periodu žene beru posebne trave – hajdučku, kičicu, ugaslicu i druge, jer se veruje da tada imaju najveću lekovitost. Takođe, u tom periodu se ne preporučuje sklapanje brakova, jer „mladenci neće imati sreće“.
Velika Gospojina je i slava brojnih crkava i manastira, među kojima je manastir Gračanica, a jedan od najlepših prikaza Uspenja Bogorodice nalazi se u manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića. Praznik se svečano obeležava i u drugim pravoslavnim zemljama, poput Grčke i Rumunije, gde je i državni praznik, a posebno je svečano u Jerusalimu, gde se obavlja obred simbolične sahrane Bogorodice.
Pročitajte još:
Danas je Velika Gospojina, praznik majki i dece
