Srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik posvećen Svetim mučenicima Sergiju i Vakhu, u narodu poznatiji kao Srđevdan. Ovaj praznik se u narodnoj tradiciji smatra prirodnom granicom između jeseni i zime, a proslavlja se i kao krsna slava, pri čemu se, ukoliko pada u sredu ili petak, priprema posna trpeza.
Sveti Sergije i Vakho bili su rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana, a za ovaj praznik vezuju se brojna narodna verovanja, običaji i stroga pravila o izbegavanju teških poslova. Prema tradiciji, na današnji dan zabranjeni su oranje i poljski radovi, a ratari naročito paze da ne izlaze sa volovima u polja. Takođe, preporuka je da se odmore i svi koji se bave uzgajanjem biljaka ili uređenjem bašte, kao i da se ne obavljaju teži kućni poslovi.
Srđevdan je poznat i kao slava obućara i opančara, pa tako postoji verovanje da Sveti Srđa na svoj dan obilazi sve opančare i obućare i sa njima proslavlja praznik. U narodnom verovanju takođe vlada uverenje da će na današnji dan biti izlečeni svi koji boluju od srdobolje i bolesti kostiju.
