Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da se na posebnoj sednici Vlade Srbije, kojoj je prisustvovao zajedno sa predsednikom Narodne skupštine Ivicom Dačićem, raspravljalo o Kosovu i Metohiji, BDP-u i epidemiji COVID-19.
Vučić je, u obraćanju novinarima, zajedno sa premijerkom Anom Brnabić i predsednikom Skupštine Srbije Ivicom Dačićem, preneo da je Vladu obavestio o toku dijaloga Beograda i Prištine, kao i o tome koliko se novca ulaže u južnu srpsku pokrajinu.
Takođe, na sednici je bilo reči i o tome kako da utičemo na povećanje stope BDP-a u Srbiji, što se opet odražava na životni standard i od presudnog je značaja za plate i penzije, dodao je predsednik.
Treća tema bila je epidemija koronavirusa, ukazao je on i dodao da to pravi sve veće probleme jer su bolnice sve punije.
Prema njegovim rečima, konstatovano je da je Beograd sve izraženije žarište, zbog čega se radi u tri smene kako bi bolnica u Batajnici bila otvorena 1. decembra.
Predsednik je uputio apel građanima da se pridržavaju mera kako bismo čuvali naše starije sugrađane, i ujedno izrazio uverenje da će i bolnica u Kruševcu moći da bude završena do 19. decembra.
U skladu sa tim, on je uputio molbu premijerki Brnabić i svim članovima Kriznog štaba da, ukoliko je moguće, ne donose odluku o zatvaranju ugostiteljskih objekata, kako taj sektor ne bi ostao bez prihoda.
Vučić je preneo da su projekcije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da će ukupan privredni rast Srbije u naredne tri godine, dakle ove i naredne dve, iznositi 10,2 odsto, ocenivši da će to biti najbolji rast u Evropi.
Upoređujući taj podatak sa prognozom MMF-a za ostale zemlje, on je precizirao da će Severna Makedonija imati privredni rast 4,3 odsto, Albanija 3,8 odsto, Rumunija 2,5 odsto, BiH 2,1 odsto, Bugarska 3,6, cela istočna Evropa 2,2 odsto, takozvano Kosovo 1,7 odsto, Slovenija 1,5 odsto, Mađarska 1,5 odsto, Hrvatska 0,7 i Crna Gora -3,3 odsto.
Prema njegovim rečima, naša zemlja će do kraja 2022. godine biti ispred Hrvatske za 3,5 milijardi evra, dok će prestići Crnu Goru za još pet milijardi evra, a da bi taj rezultat ostvarila moraće više da se radi i gradi u svim sferama društvenog života.
Vučić je dodao da je Srbija, prema najnovijoj fleš prognozi, imala pad BDP-a u trećem kvartalu od 1,3 odsto, što je trenutno najbolji rezultat u Evropi.
Vučić je izneo podatak da je prerađivačka industrija zabeležila rast od 2,3 odsto u odnosu na treći kvartal 2019. godine, ukupna industrija rast od 3,1 odsto, a poljoprivreda je porasla za 4,5 procenata.
Problema je bilo u niskogradnji, zbog nedovoljno plaćanja i manje ulaganja u održavanje i izgradnju lokalnih i regionalnih puteva, što će se, kako je objasnio, ispraviti sa 14,7 milijardi ulaganja i mnogo radova koje tek slede.
Vučić se osvrnuo i na tok dijaloga sa Prištinom, rekavši da je članove Vlade upoznao sa tim da Srbija ne može da prihvati stav Prištine da će Zajednicu srpskih opština (ZSO) formirati nakon priznanja nezavisnosti, jer je ZSO bezuslovna obaveza predviđena Briselskim sporazumom.
Oni su se obavezali na stvaranje ZSO ne pod uslovom bilo kakvog priznanja, već pod uslovom da se ispune stvari oko regionalne policije, participacije na izborima, sve što je pisalo u Briselskom sporazumu, i ne mogu da izmišljaju nove sporazume koji ne postoje, naglasio je predsednik.
To Beograd, kako je istakao, dovodi u ne laku situaciju, jer Albanci suštinski ne žele kompromisno rešenje, već takozvano međusobno priznanje, odnosno da Srbija prizna nezavisno Kosovo.
Na posebnoj sednici Vlade je bilo reči i o projektima kojima Beograd može da pomogne Srbima na Kosmetu, ponovio je Vučić i podsetio na to da je otvorena laboratorija za uzimanje PCR testova u Kosovskoj Mitrovici, a razmišlja se i o projektima proširenja kapaciteta i izgradnji novih projekta u zdravstvenom sektoru u Kosovskoj Mitrovici i Gračanici.
Predsednik je najavio da će do 10. novembra biti doneta odluka o ulasku građana Srbije na teritoriju Severne Makedonije i Albanije bez PCR testova, kao i za njihove građane u Srbiju.
Takođe, kako je objasnio, od tada će biti moguć ulazak srpskih građana na teritoriju Albanije bez pasoša, samo sa ličnom kartom, dok je ulazak za ličnom kartom na teritoriju Severne Makedonije već omogućen.
