Otvarajući prvi Festival malih pozorišnih formi u Domu kulture u zaječarskom naselju Kotlujevac, glumac i predsednik stručnog žirija Ivan Bekjarev naglasio je da je reč o „festivalu nad festivalima”, gde su pažljivo izabrane monodrame i duodrame – već nagrađivane na brojnim pozorišnim festivalima.
„Festival „Dani Zorana Radmilovića“ je manifestacija sa ozbiljnom tradicijom i učinio je da se Zaječar nađe na kulturnoj i pozorišnoj mapi Srbije. Nadam se da će Festival malih pozorišnih formi trajati bar ovoliko koliko traju i „Dani Zorana Radmilovića“. Čast mi je što ću ući u istoriju kao prvi predsednik žirija ovog Festivala. Ovde su izabrane monodrame i duodrame koje su već imale prilike da budu nagrađene, tako da će biti teško odlučiti koja će biti najbolja“, istakao je Bekjarev.
Zaječarska publika će narednih šest dana moći da uživa i u ovom pozorišnom formatu. Čast da otvori prvo veče pripalo je Nebojši Dugaliću u monodramskoj adaptaciji F. M. Dostojevskog „Ispovest Dmitrija Karamazova“, u kojoj sam potpisuje i režiju.
„Širok je čovek, moj Aljoša, suviše širok… Ja bih ga suzio.” Ovo je samo delić uzbudljive monodramske adaptacije, koju je Dugalić pre dvadesetak godina radio kao svoju diplomsku predstavu. On nas nepogrešivom igrom vodi kroz koštac nade i očaja, smeštajući u malom vremenskom prostoru veliki i bogat raspon unutrašnjeg zbivanja samog lika. Na pitanje zašto je izabrao Dmitrija Karamazova, Dugalić kaže da je reč o kompleksnoj ličnosti koji je sačinjen od svih likova pomalo.
„Zavodljivost te igre nedohvata je u tome što ona ima i svoje trenutke kada stvari izgledaju da će poći po dobru, a ti trenuci nade se pokažu kao tek varljivi oslonci pukog predaha u nazadrzivom sunovratu“, naglašava Dugalić.
Dugalić dodaje i da Dostojevski treba svakom vremenu, jer ono na čemu on insistira jeste unutrašnja sudbina čoveka, a to je nešto što prevazilazi bilo koji istorijski trenutak i kontekst. Zato su, dodaje Dugalić, ruski klasici uvek bili vidokrug njegovog interesovanja, a ako nešto vredno treba reći sa scene, onda je to svakako Dostojevski.
Monodrama koja je zapravo deo romana ,,Braća Karamazovi” ovenčana je nagradom Srebrni vitez u Rusiji, kao i brojnim drugim nagradama.
U utorak 16. oktobra 2018. od 18 sati gledaoci mogu pogledati vedri, satirični kabare „Brevrovizija“ u stendap formi, a u izvođenju Vladimira Cvejića.
****************************************************
U okviru pratećeg programa 27. Festivala “Dani Zorana Radmilovića”, u zaječarskoj biblioteci organizovan je okrugli sto na temu „Kulturna dobra kao neobnovljiv resurs/primena digitalizacije u zaštiti kulturnih dobara“. Predavač je bio Radoslav Zelenović, upravnik Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU.
U razgovoru sa predstavnicima institucija kulture iz zaječarskog i borskog okruga Zelenović je naglasio da se Srpska akademija nauka i umetnosti zalaže za uspostavljanje standarda za digitalizaciju koji bi bili u saglasnosti sa Evropskom unijom kako ne bi došlo do toga da ispadne da smo nešto radili uzalud jer nije kompatibilno sa načinom digitalizacije u EU.
„To podrazumeva donošenje pravne regulative u oblasti digitalizacije, koja kod nas još ne postoji“, naglasio je Radoslav Zelenović.
Kao dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, govorio je o mukama kroz koje je Kinoteka prošla kako bi se sačuvalo filmsko blago sa ovih prostora.
